„Да се с миром понапијем вина. Од ина се цару не могаше, Веће посла Краљевића Марка, Да он слави своје крсно име, И даде му побра Алил-агу. Оде Марко у гору зелену По далеко од војске цареве, Па разапе бијела шатора, Под њим сједе пити мрко вино Са својијем побром Алил-агом. Кад у јутру јутро освануло, Одмах позна стража од Арапа, Да у војсци не имаде Марка, Па повика стража од Арапа:
Сад навали, љута Арапијо! „Нема оног страшнога јунака „На шарену коњу великоме. Тад навали љута Арапија, Оде цару триест хиљад војске.
Онда царе Марку књигу пише: „Брже ходи, мој посинко Марко!
„Пропаде ми триест хиљад војске. "
Али Марко цару одговара:
„Када брже, царе поочиме!
„Још се нисам вина напојно, „А камо ли у славу устао!" Кад је друго јутро освануло, Опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! „Нема оног страшнога јунака „На шарену коњу великоме.“
А Арапи јуриш учинише, Оде цару шесет хиљад војске. Опет царе Марку књигу пише:
, Ходи брже, мој посинко Марко ! „Пропаде ми шесет хиљад војске." Али Марко цару одговара:
„Чекај мало, царе поочиме, „Још се нисам добро почастио „С кумовима и с пријатељима. “ Кад је треће јутро освануло, Опет виче стража од Арапа: „Навалите, љута Арапијо! „Нема оног доброга јунака „На шарену коњу великоме.“ А Арапи јуриш учинише, Оде цару сто хиљада војске. Онда царе Марку књигу пише:
„Брже да си, мој посинко Марко! „Брже да си, мој по Богу синко! „Арапи ми шатор оборише.“ Онда Марко усједе на Шарца, Пак он оде у цареву војску ; Кад у јутру бијел дан освану И двије се ударише војске, Опази га стража од Арапа, Пак повика из грла бијела: „Сад уступи, љута Арапијо! „Ето оног страшнога јунака „На шарену коњу великоме.“ Онда Марко удри међ' Арапе, На три стране војску рашћерао:
Једну војску сабљом исјекао, Другу војску Шарцем погазио, Трећу војску пред цара догнао; Ал' се Марко љуто изранио: Седамдесет рана допануо, Седамдесет рана од Арапа;
Пак он цару паде преко крила, Пита њега царе господине : „Мој посинко, Краљевићу Марко! „Јесу ли ти ране од самрти? „Можеш ли ми, синко, пребољети, „Да ти тражим мелем и ећиме?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Господине, царе поочиме! „Нијесу ми ране од самрти,
Чини ми се, могу пребољети.“ Цар се маши руком у џепове, Те му даје хиљаду дуката,
Да он иде грдне ране видат, За њим посла двије вјерне слуге, Да гледају, да не умре Марко ; Али Марко не тражи ећима, Већ он иде из крчме у крчму, Те он тражи, ђе је боље вино. Тек се Марко вина понапио, И грдне му ране зарастоше; Али њему ситна књига дође, Да су њему двори похарани: Похарани, огњем попаљени, Стара мајка с коњма прегажена И вјерна му љуба заробљена;
Тад протужи Краљевићу Марко Уз кољено цару поочиму: „Господине, царе поочиме! „Бјели су ми двори похарани, „Вјерна ми је љуба заробљена,
„Стара мајка с коњма прегажена, „Из ризнице однешено благо, „Однијо га Мина од Костура." Њега тјеши царе господине:
„Не бој ми се, мој посинко Марко! "Ако су ти двори изгорели,
Љепше ћу ти дворе начинити
„Поред мојих, ко и моји што су; Ако ти је благо однешено,
„Да т учиним агом харачлијнским,
Пак ћеш више блага сакупити ; 215 „Ако ти је љуба одведена,
„Бољом ћу те љубом оженити.“
Ал говори Краљевићу Марко:
Фала тебе, царе поочиме!
„Кад ти станеш мене дворе градит, 220 „Мене хоће сиротиња клети:
„„Гле курвића Краљевића Марка!
Они су му двори изгорели,
,,,,А ови му пусти останули 16666
„Да м' учиниш агом харачлијнским, 225 „Ја харача покупит не могу „Док не свежем ништа и убога, „Па ће мене сиротиња клети: „„Гле курвића Краљевида Марка! ,,,, Оно му је благо однешено,
,,,, А ово му остануло пусто 1666
"А што ћеш ме женит другом љубом,
Кад је моја љуба у животу?
„Већ дај мене триста јаничара, „Покуј њима криве косијере,
И дај њима лагане мотике,
„Ја ћу ићи бијелу Костуру
„Не би л своју повратио љубу.“ Цар му даде триста јаничара, Покова им криве косијере,
И даде им лагане мотике. Јаничаре сјетовао Марко: „Браћо моја, триста јаничара ! „Ви идите бијелу Костуру, „Кад дођете ка Костуру граду, "Вама ће се Грци радовати:
Благо нама, ево нам аргата : ,,Јефтино ће радит винограде. „Ви немојте, браћо моја драга,
Већ падните под Костуром градом, 250 „Пијте вино и бистру ракију,
„Докле и ја у Костур не дођем. Отидоше триста јаничара,
Марко оде Светој гори славној, Причести се и исповједи се, Јер је многу крвцу учинио; Па обуче рухо калуђерско, Пусти црну браду до појаса, А на главу капу камилавку; Па се баци Шарцу на рамена,
« PreviousContinue » |