Page images
PDF
EPUB

Као својој сестрици рођеној,
и често се вина напијао.

64.

Марко Краљевић и кћи краља

Арапскога. . Пита мајка Краљевића Марка: „Ја мој синко, Краљевићу Марко! „Што ти градиш млоге задужбине ? „Ил” си тешко Богу згријешио, „Ил' си лудо *) благо задобио ? Вели њојзи од Прилипа Марко: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Једном биjах у земљи Арапској, „Па ураних на воду чатрњу, „Да напојим мојега Шарина; „Кад ја дођох на воду чатрњу, „Ал' на води дванаест Арапа ; „Ја шћадијах, мати, преко реда „Да напојим мојега Шарина, „Не даде ми дванаест Арапа ; „Мати моја, извадисмо кавгу: „Ја потегох тешку топузину, „Те ударих црна Арапина, „Ја једнога, мене једанаест, „Ја двојицу, мене десетина, „Ја тројицу, мене деветина,

10

15

4) лудо благо задобио“ значи: без муке и без паме

ши, само срећом, а много блага.

[merged small][merged small][ocr errors]

„Ја четири, а мене осмина, ... .
„Ја петину, а мене седмина,
„Ја шестину, а мене шестина;
„Шестина је мене надвладала,
„Свезаше ми руке наопако,
„Одведоше краљу Арапскоме,
„Краљ ме баци на дно у тавницу,
„Ја тавновах за седам година, ..
„Нит' ја знадох, кад ми љето дође,
„Нит' ја знадох, кад ми зима дође,
„Осим једно, моја стара мајко:
„Зими би се грудaлe ђевојке,
„Пробаце ми по груду снијега,
„По том знадем, да је дошла зима;
„Бети баце стручак босиока, .
„По том знадем, да је њето, мајко.
„А кад наста осма годиница,
„Тавница ми није додијала, .
Додија ми Арапка ђевојка,
„Мила ћерца краља Арапскога, .
„Долазећи јутром и вечером;
„Виче мене на тавнички пенџер:
„Не трун, јадан, у тавници, Марко!
„Већ дај мене твоју вјеру тврду,
„Да ћеш мене узет” за љубовцу,
„Да избавим тебе из тавнице,
„Добра твога из подрума Шарца,
„Накупићу жутијех дуката,
„Болан Марко! колико ти драго. * c.
„Кад се, мати, виђех на невољи,
„Скинух капу, метнух на кољено,

[ocr errors]

40

П

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

„Па се кунем капи на кољену: „Тврда вјера! оставит” те не ћу, „Тврда вјера! преварит” те не ћу; „И сунце је вјером преврнуо, „Те не грије зими к'о и љети, „А ја вјером преврнути не ћу. „То промисли Арапка ћевојка, „Промислила, да се кунем њојзи: „Једно вече бјеше омркнулю, „Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисaге дуката, „Донесе ми сабљу оковану; „Отале се довaтисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, „И ја сједох, мати, отпочиват „А уза ме Аранка ћевојка, „Загрли ме црнијем рукама, „Кад погледах, моја стара мајко, „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, „Ударих је по свилену пасу, „Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: „Богом брате, Краљевићу Марко! „Немој, болан, мене оставити !

[ocr errors]

.. 80

„Ту сам, мати, Богу згријешио,
„А велико благо задобио,
„Те ја градим млоге задужбине. “

65.

[ocr errors]

Марко Краљевић у Азачкој

шамници.

(комад од пјесме).
Боже мили! на свем” тебе вала!
Какав беше делибаша Марко!
Какав ли је данас у тамници,
У тамници Азачкој проклетој!.
Тамница је кућа необична:
У тамници вода до кољена,
Од јунака кости до појаса;
Туде иду змије и јакрепи,
Хоће змије очи да попију,
А јакрепи лице да нагрде,
да отпадну ноге до кољена
и јунаку руке до рамена.
Пишти јадан по тамници Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује, . .
Гледа Марко Азачкој чаршији,
Не ће л' кога угледати своға;
Ни ког свога, до Бога једнога,
Но угледа лијепу ђевојку,
Милу шћерцу краља од Азана,
Бевојку је Богом сестримно:
Богом сестро, краљева ћевојко!
„Дођи мене тамници на пенџер.“

Бевојка је за Бога примила, . и за Бога и за брата свога, Она дође тамници на пенџер, Марко њојзи тихо проговара: „Богом сестро, краљева ћевојко! „Иди бабу од Азака краљу, „Од мене му поклон и поздравље: „Кумим њега Богом истинијем, „Нек ме пусти из тамнице клете „А • на вјеру и на вересију „И на jемца Бога истинога, „Да ја идем до Прилипа града, „Да донесем за откупа благо, „Вјера моја, двадесет , товара; „Ако ли ми вјеровати не ће, „Нек ме пусти из тамнице клете, „Па нека ме у гвожђе окује, „Ја ћу ситну књигу оправити „Мајци мојој у Прилипа града, „За откуп ће донијети благо! „У тамници живити не могу.“ Кад јевојка рјечи разумјела, Она оде краљу на дивана, Када бабу на диван изиђе, Питао је од Азака краљу: „Ој Бога ти, мила ћери моја! „Шта је тебе тамо нестануло? „Ил” ти мало свиле и кадиве, . „Или злата, ил' бијела платна? „Ал лијепе чохе Парагуна „Ирезане, па и нерезане?

« PreviousContinue »