Бесједи му лијепа ђевојка: Но ево ти поклон и поздравље „А од сужња Краљевића Марка, „Да га пустиш из тамнице, бабо, „А на вјеру и на вересију „И на јемца Бога истинога, „Док отиде до Прилипа града, „За откуп ће донијети благо, „Донијети двадесет товара; „Ако ли му вјеровати не ћеш, „Пусти њега из тамнице, бабо, У жељез га гвожђе окуј тешко, Он ће ситну књигу оправити „Мајци својој у Прилипа града, „За откуп ће донијети благо “ Кад то зачу од Азака краљу, Он ђевојци пр’јеке р’јечи каже: „Кучко једна, а не ћери моја! Шњиме си се, кучко, сјаранила! "А тако ми Бога великога! "Не ћу пустит из тамнице Марка, 55 60 65 70 75 80 „Изнијећу туцка на сокаке, 99 66 , Нека проси, нек се љебом рани. Кад ђевојка рјечи разумјела, Она оде на тамницу Марку, Све му каза, како краљу каже. Каде зачу Краљевићу Марко, Пишти Марко, до Бога се чује, Па ђевојци био говорио: „Богом сестро, краљева ђевојко! „Донеси ми дивит и хартије, „Да ја китим једну ситну књигу, „Да је пратим у Прилипа к Мајци, „Нек продаје земље и градове, „Нек продаје, нек за душу даје, " Нек се рани и ода зла брани; „Вјерној љуби, нек се преудаје; Мене вође кости иструнуше „У тамници Азачкој проклетој.“ 99 99 , А проклете Азачке тамнице; „У тамници живити не могу, 85 90 95 100 105 110 115 4 Тамница је кућа необична; 99 О соколе, пуст ми не остао ! 166 66 120 125 130 Пишти соко, до Бога се чује, Познаде га Дојчило војвода, Па ишета из бијеле цркве, 135 Кад он виђе, што му књига каже, 140 Нова чоха прште на кољену 145 Све мислио, на једно смислио, 150 155 **) У Будиму су прије осам година прештампане из друге и чешерше књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом: „Песме Краљевића „Марка совокуплѣне изъ различити юначки песна,,рица. Изданіемъ Консшаншина Каулиціе, Книго„продавца Ново-Садскога. (Serbische Heldenlieder) у „Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. 1836." (на осмини 225 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем иоправљањем тако искварене и нагрђене, да је криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за плату, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршно), него су и у другима 66. Марко Краљевић и Араиин. Кулу гради црни Арапине, многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п. у пјесми Сестра Леке капешана (стих 470-477): Бе је виђен, ђе је снажан ју- | Ди є виђенъ дил’в снажанъ нак ; юнакъ, Јеси л чуо, ђе причају људи, Нисил чуо шта говоре люди, Ђе ј' Милоша кобила родила, | Да є Милошъ одъ кобиле А некака сура бедевија, ле, рођенъ, И що нека сура бедевія, Бедевія што ждреби ждра лѣве Нашли су га јутру у ерђели. | Нашли су га зоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6): мјесто: прешшамиано: Ударно стакла у пенџере, Прилеціо ста кла на пенџере Простро је свилом и кадифом. | Прострео в сви лу и кадифу За харшију би се могло казати прилепио на пенџе ре, а за стакло се говори ударио у пенџере ; тако |