Бесједи му лијепа ђевојка:
,,О МО бабо, од Азака краљу!

29

Свашта доста у двору твојему, „Ништа мене није нестануло; ,,Но ево ти поклон и поздравље „А од сужња Краљевића Марка, „Да га пустиш из тамнице, бабо, А на вјеру и на вересију

99

,,И на јемца Бога истинога,
,,Док отиде до Прилипа града,
„За откуп ће донијети благо,
„Донијети двадесет товара;
„Ако ли му вјеровати не ћеш,
„Пусти њега из тамнице, бабо,
„У жељез га гвожђе окуј тешко,
,,Он ће ситну књигу оправити
,,Мајци својој у Прилипа града,
„За откуп ће донијети благо “
Кад то зачу од Азака краљу,
Он ђевојци пр’јеке р’јечи каже:
„Кучко једна, а не ћери моја!
„шњиме си се, кучко, сjаранила!
„А тако ми Бога великога!
,,Не ћу пустит из тамнице Марка,
„Држађу га за девет година,
„Док му змије очи не попију,
,,А јакрепи не нагрде лице;

„Док м' отпадну ноге до кољена

„И јунаку руке до рамена;

„Кад допадне таке муке Марко,
„Ја ћу пустит сужња без динара,

„Изнијећу туцка на сокаке,
,,Нека проси, нек се дебом рани."
Кад ђевојка р’јечи разумјела,
Она оде на тамницу Марку,
Све му каза, како краљу каже.
Каде зачу Краљевићу Марко,
Пишти Марко, до Бога се чује,
Па ђевојци био говорио:
,,Богом сестро, краљева ђевојко!
„Донеси ми дивит и хартије,
„Да ја китим једну ситну књигу,
„Да је пратим у Прилипа к Мајци,
,,Нек продаје земље и градове,
,,Нек продаје, нек за душу даје,
Нек се рани и ода зла брани;
„Вјерној љуби, нек се преудаје;
,,Милој сеји, да с не куне мноме;
Мене вође кости иструнуше
„У тамници Азачкој проклетој.“
Донесе му дивит и хартију,
Те је ситну књигу накитио,
Не кити је, куд је њојзи каже,
Но је кити преко мора сињег,
Преко мора до града Солуна,
До Дојчила Богом побратима:
,, Дојчило, Богом побратиме!

19

Тешке сам ти муке допаднуо, „Тешке муке, у Арапске руке, „Допаднуо ропства и тамнице, ,,А проклете Азачке тамнице: „У тамници живити не могу,

85

90

95

100

105

110

115

99

99

„Тамница је кућа необична;
,,Избави ме, ако Бога знадеш !“
Па дозивље сивога сокола :
„О соколе, пуст ми не остао !
„Носи књигу ка граду Солуну,
Ка Дојчилу Богом побратиму,
,,Нек избави мене из тамнице.
Узе соко ону ситну књигу,
Па се изви небу под облаке,
Право оде ка Солуну граду
Баш у јутру у свету неђељу,
Ал' бијаше господа Солунска,
Ал' бијаше у бијелој цркви
На јутрењи и на летурђији,
Паде соко на бијелу цркву,
Пишти соко, до Бога се чује,
Познаде га Дојчило војвода,
Па ишета из бијеле цркве,
Те он сједе у сребрна стола,
К њему дође сив-зелен соколе,
Испод крила ситну књигу пушти.
Узе Дојчил ону ситну књигу,
Кад он виђе, што му књига каже,
Удари се по кољену руком,
Нова чоха прште на кољену
И од злата бурма на рукама,
Сузе рони низ бијело лице:
,,Ала! брате, Краљевићу Марко !
„Тешке ти си муке допаную!
,,Без јада се избавити не ћеш."
Па он мисли, што ће и како ће,

66

120

125

130

135

140

145

Све мислио, на једно смислио,
Па узимље боју карабоју,
Бијело је обојно лице,
Начини се црни Арапине,
Па изведе добра коња дора,
На добра се дора дохитно,
Право оде ка Азаку граду.
Кад је био низ поље Азачко,
Тешко био наљутио дора,
Добар доро на колаче скаче,
У пријеко дванаест аршина,
У дужину двадест и четири,
У висину три копља јуначка*),

150

155

песна

48) У Будиму су прије осам година прештампане из друге и чешерше књиге пређашњега изданија све пјесме о Марку Краљевићу под именом:,,Песме Краљевића ,,Марка совокуплѣне изъ различити юначки ,,рица. Изданіемъ Константина Каулиціе, Книго,, продавца Ново-Садскога. (Serbische Heldenlieder) y „Будиму Писмены Крал: Всеучилища Пештанскогъ. ,,1836." (на осмини 225 страна). Да су пјесме ове прештампане вјерно, од слова до слова, онда ја овдје не бих ни спомињао неправде, коју ми је књижар с тијем учинио свога добитка ради; али су оне тобожњијем поправљањем тако искварене и нагрђене, да је

криво по сав народ наш и срамота готово по све наше књижевнике данашњега нараштаја. Не само што је Г. Каулиција, или неко други на његову молбу или за плату, у овој пјесми овдје додао из своје главе 36 стихова (те пјесму тобоже довршно), него су и у другима

66.

Марко Краљевић и Арапин.

Кулу гради црни Арапине,
Кулу гради од двадест тавана,

у оригиналу :

Шта с видно, шта си смило

вас

А на томе војводи Милошу,

многе ријечи (на стотине) измијењане и читави стихови нагрђени. Ја ћу овдје чуда ради додати само неколико примјера, које сам опазио гдје сам у књижицу загледао, а сву је редом нијесам ни читао. Тако н. п. у пјесми Сестра Леке капещана (стих 470-477): прештампано:

Шта с видіо шта си смиловар

Н а ш т о м съ

.

А некака сура бедевија,
Бедевија, што ждријеби ждра-

швом ме Войводи

Милошу,

Ђе је виђен, ђе је снажан ју- | Ди є виђенъ дил' е снажанъ

нак;

юнакъ,

Јеси л' чуо, ђе причају људи, | Нисил’

чуо шша говоре

люди,

Ђе ј' Милоша кобила родила, | Да є Милошъ одъ кобиле

рођенъ,

И що нека сура бедевія,
Бедевiя што ждреби ждра-

ле,

лѣве, Нашли су га јутру у ерђели. | Нашли су га зоромъ у ергели. Тако у пјесми Марко Краљевић и Арапин (стих 5 и 6):

мјесто :

прештампано :

Ударно стакла у пенџере, Прилепѓо ста кла на пенџере Простръо је свилом и кадифом. Прострео є сви лу и кадифу За харшију би се могло казати прилепио на пенџе

pe, а за стакло се говори ударио у пенџере ; тако