Украј сињег мора дебелога; је у оригиналу смисао, да је Арапин простръо (застръо) кулу свилом и кадифом, а не свилу и кадифу! Тако у пјесми Женидба Марка Краљевића (стих 6): мјесто : прешшамиано: А не може служит мрка вина А не може служит Марка віномъ (!!!). А у пјесми Смрш Марка Краљевића (стих 69): мјесто : прешшамиано: Лјен ти бјеше, ја за мало | Лієиъ шы быше я за мало доба (?!!!). ода 1 Тако је прештампано „чинишъ задужбине“ мјесто ,,градиш задужбине“, а у Српскоме је рјечнику (код ријечи задужбина) назначена разлика између градиши задужбину и чиниши задужбину! Тако је у пјесми Марко Краљевић и Муса кесеџија (у стиху 10) од „одерћ” ћу се“ начињено „Одвршћу се!“ Тако је у пјесми Урош и Мрљавчевићи (у стиху 71) од сагрјешио начињено согрѣшіо, а у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога (у стиху 4) од згријешио начињено согрешіо; а и Француз у Паризу, који је иоле учио познати разлику између Славенскијех нарјечија, може знати, да у овакијем догађајима није Српски со (него са, или су, или с које се пред гдјекојијем словима претвара у 3, као изуж—)! Тако је у пјесми Смрш Марка Краљевића (у стиху 109) мјесто,нек се цркве красе“ прештампано,, нек се Цркве красу“! Тако је у пјесми Марко Краљевић и кћи краља Арапскога на два мјеста (у стиху 35 и 37) од „По шом“ начињено „По шимъ"! А у тој истој пјесми (у стиху 16),од извадисмо кавгу“ начињено је „завадисмо кавгу“! По народноме говору Ударио стакла у пенџере, Па је онда кули говорио: „Што ћеш пуста у приморју, куло? Па он одмах ситну књигу пише, 5 10 15 20 кавга се не може завадити, него се замешне, учини, огради и (у пјесмама), извади; а људи се заваде, те постане кавга! и т. д. Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе. По овоме сад сваки паметам човјек може помислити: кад се овако Чини C народнијем пјесмама, које су наштампане, по свијету се разишле и на различне језике превођене, а шта бы од њих било, да су их оваки наши књижевници скупљали и први пут штампали? „Поклони ми шћерцу за љубовцу; Ал Стамболу ни један не дође. Оде право бијелу Стамболу. 25 30 35 40 45 50 Кад је дош'о пред Стамболска врата, Пред вратима копље ударио, А за копље свез’о бедевију, И на Стамбол он наметну намет: 55 66 Све на ноћцу по јалову овцу 60 65 70 75 80 85 99 За кога сам лице одгајила! „Да га љуби црни Арапине!" У то доба и ноћ омркнула; Сан уснила госпођа царица; Бе јој на сну чоек говорио: „Има, госпо, у држави вашој Равно поље широко Косово, „И град Прилип у пољу Косову, „У Прилипу Краљевићу Марко; „Вале Марка, да је добар јунак; „Пошљи књигу Марку Краљевићу, „Посини га Богом истинијем, „Обреци му благо небројено, „Нек ти отме шћерцу од Арапа.“ Кад у јутру јутро освануло, Она трчи цару господару, Те казује, шта је у сну снила 90 95 100 105 110 115 |