Page images
PDF
EPUB

120

[ocr errors]

125

130

„Поздрави ми цара поочима:
„Ја не смијем на Арапа доћи;
„Арапин је јунак на мејдану;
„Кад ми узме са рамена главу,
„Што hе мене три товара блага?
Оде татар цару честитоме,
Те казује, што је рек'о Марко.
Кад то чула царица госпођа,
Она гради другу ситну књигу,
Те је шаље Краљевићу Марку:
„Богом синко, Краљевићу Марко!
„Не дај мене шћерцу Арапину,
„Ево тебе . пет товара блага.“
Књигу прими Краљевићу Марко,
Када виђе, што се у њој пише,
Он говори царском татарину:
„Иди натраг, царев татарине!
„Иди кажи мојој поматери:
„Ја не смијем на Арапа доћи;
„Арапин је јунак на мејдану,
„Скинуће ми главу са рамена;
„А ја волим моју русу главу,
„Her” све благо цара честитога.“
Оде татар и каза царици,

Што је рек'о Краљевићу Марко.
Кад то зачу царева ђевојка,
Скочи млада на ноге лагане,
Пак довaти перо и хартију,
У лице је пером ударила,
Од образа крви отворила,
Марку ситну књигу написала:

135

140 .

145

150

155

160

„Богом брате, ipa.љевићу Марко!
„Братимим те Богом истинијем,
„И кумим те Богом истинијем
„И вашијем светијем Јованом,
„Не дај мене црн у Арапину,
„Ево тебе седам товар” блага,
„И ево ти седам бошчалука,
„Нит” су ткани, нити су предени,
„Ни у ситно брдо увођени,
„Већ од чиста злата саљевани:
„И даћу ти од злата синију,
„На синији оплетена гуја,
„Повисоко главу издигнула,
„У зубима држи драги камен,
„Поред коr се види вечерати
„У по ноћи, као у по дана:
„И даћу ти сабљу оковану,
„На којој су три балчака златна
,, и у њима три драга камена
„(Ваља сабља три царева града),
„Још ћу царев печат ударити,
„Да те везир погубит' не може
„Док честитог цара не запита.“
Посла Марку књигу по татару;
Када Марку ситна књига дође,
Те он виђе, што му, књига каже,
Онда стаде Марко говорити:
„Јаох мене, моја посестримо!
„Зло је поћи, а горе не поћи:
„Да с' не бојим цара и царице,
„Ја се бојим Бога и Јована;

165

170

175

180

185

190

„Баш һу поћи, да не һу ни доћи.“
Он опреми натраг татарина,
Нит” му рече доћи, ни не доћи,
А он оде на танану кулу,
Те облачи на се одијело:
А на плећи ћурак од курјака,
А на главу капу од курјака ;
Па припаса сабљу оковану,
Јоште узе копље убојито ;
и он сиђе у подруме Шарцу,
Потеже му седмере колане;
Па наточи један мијех вина,
Објеси га Шарцу с десне стране,
А слијеве тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Тад се баци Шарцу на рамена,
Оде право бијелу Стамболу.
Када дође бијелу Стамболу,
Он не иде цару ни везиру,
Веће иде у Новога хана,
У хану је конак учинио.
Кад је било испред тавне ноћи,
Он поведе Шарца на језеро,
Да га ладне напоји водице,
Ал' му Шарац воде пити не ће,
Већ погледа често око себе,
Ал ето ти Туркиње ђевојке,
Покрила се злаћеном марамом;
Како дође на језеро млада,
Поклони се зелену језеру,
Пак језеру стаде бесједити:

195

200

По)

205

210 220

„Божја помоћ, зелено језеро!
„Божја помоћ, моја кућо вјечна!
„У тебе ћу вијек вјековати,
„Удаћу се за тебе, језеро,
„Волим за те, него за Арапа.“

215 Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко! „Што нагони тебе у језеро ? „За што лhеш се удат” за језеро? „Каква ти је голема невоља?“. Поговара Туркиња ћевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! „Што ме питаш, кад помоћ” не можеш?“ Све му каза од краја до конца, Од шта млада бјежи у језеро: 225 „Најпослије казаше ми Марка „У Прилипу граду бијеломе, „И казаше, да је јунак Марко, „Да би мог'о Арапа згубити; „Ја сам њега Богом братимила,

230 „И кумила светијем Јованом, „И даре му млоге обрицала; „Но залуду! не шће доћи Марко, „Не шће доћи, не дошао мајци!“ Ал' говори Краљевићу Марко:

235 „Не куни ме, моја посестримо! „Ја сам главом Краљевићу Марко.“ Кад то зачу лијепа ћевојка, Објеси се Марку око врата: „Богом брате, Краљевићу Марко! 240 „Не дај мене црну Арапину.“

[ocr errors]

245 .

. Милош

250

255

Рече њојзи Краљевићу Марко:
„Посестримо, Туркињо ћевојко!
„Док је мене и на мене главе,
„Не дам тебе црном Арапину;
„Немој другом казивати за ме,
„Веће кажи цару и царици, .
„Нек ми штогоћ за вечеру спреме,
„Ал' нека ми вина не омале,
„Нек ми пошљу у Новога хана ;
„Кад Арапин са сватови дође,
„Нека њега м'јепо дочекају,
„И нек тебе даду Арапину,
„Да у двору не замеће кавге,
„А ја знадем, ђе һу те отети,
„Ако Бог да и срећа јуначка.“
Оде Марко у хана Новога,
Ађевојка у цареве дворе,
Па казује цару и царици,
Да је дош'о Краљевићу Марко ;
Кад то зачу царе и царица,
Спремише му господск у вечеру,
и спремише црвенога вина,
и послаше у Новога хана.
Сједе Марко пити рујно вино,
A Стамбол се стаде затворати;
Дођ ханција, да затвори врата,
Пита њега Краљевићу Марко:
„Што се тако рано затворате ?
Ханција му право казиваше:
„Ој Бога ми, незнани јуначе!
„Арапин је шћерцу испросио

360

[ocr errors]

RUL

265

270

« PreviousContinue »