Page images
PDF
EPUB

275

280

285

„На срамоту у цара нашега,
„Вечерас ће доћи по ћевојку;
„Од његова страха великога
„Ми се тако рано затворамо.“
Не да Марко затворити врата,
Већ он стаде, да види Арапа
и његове кићене сватове.
Стаде јека бијела Стамбола ,
Ал' ето ти црна Арапина
На кобили танкој бедевији,
и за њиме пет стотина свата,
Пет стотина црнијех Арапа :
Арап ђевер, стари сват Арапин,
A Арапин црни младожења;
Скачe пуста под њим бедевија,
Испод ногу камен излијеће,
Те разбија xане идућане!
Кад су били испред Новог хана,
Онда Арап сам себе говори:
„Боже мили! чуда великога !
„Цијел Стамбол јесте позатворан
„Од мојега страха великога,
„Осим врата од Новога хана!
„Да л у њему ниђе никог нема ?
„Да л' је како лудо и манито,
„Које јоште за мој страх не знаде?“.
Оде Арап пред цареве дворе,
и ту тaвну ноћцу преноћише.
Кад у јутру јутро освануло,
Цар изведе Арапу ћевојку,
и опреми рухо ћевојачко :

290

295

300

305

ПО.

310

315

Натовари дванаест товара.
Пође Арап кроз Стамбол бијели
Са ћевојком и са сватовима;
Кад су били испред Нова хана,
Опет ханска врата отворена ;
Арап нагна танку бедевију,
Да погледа, тко има ухану;
Марко сједи насред Новог хана,
Те он пије црвенику вино,
Не пије га чим се вино пије,
Beh леђеном од дванаест ока,
Пола пије, пола Шарцу даје;

Шhаше Арап да заметне кавгу,
Али Шарац свезан на вратима,
Не даде му унутра уиһи
Већ кобилу бије по ребрима.
Арапин се у сватове врати,
Па одоше низ Стамбол-чаршију.
Тада уста Краљевићу Марко,
Он изврати һурав од курјака,
и изврати капу од курјака;
Своме Шарцу потеже колане,
Па објеси мјешину са вином,
С друге стране тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Он узима копље убојито,
Пак ее скаче Шарцу на рамена,
Ишћера га на Стамбол-чаршију.
Када стиже Арапске сватове,
Одмах стаде заметати кавгу
и прогонит” стражње мимо прве;

[merged small][merged small][ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small]

зам

кот

Кад доћера Шарца до ђевојке, Он погуби кума и ђевера. Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине! „Стиже јунак у твоје сватове; „Коњ му није коњи каквино су, „Веће шарен, како и говече; „Нит” је јунак к'о што су јунаци „На њему је ћурак од курјака, „На глави му капа од курјака, „Нешто му се у зубима црни „Као јагње од пола године; „Како стиже, он заметну кавку, „И прогони стражње мимо прве, „Погуби ти кума и ђевера.“ Врати Арап сиву бедевију, Па говори Краљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! „Који те је ђаво навратио, „Да ти дођеш у моје сватове, „Да погубиш кума и ђевера? „Или си луд и ништа не знадеш? „Ил' си силан, пак си полудио? „Или ти је живот омрзнуо? „А тако ми моје вјере тврде! „Потегнућу дизген бедевији, „Седам ћу те пута прескочити, „Седам отуд, а седам одовуд, • „Пак ћу онда тебе одсјећ” главу. “ Ал говори Краљевићу Марко: „Бре не лажи, црни Арапине!

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

„Ако Бог да и срећа јуначка,
„Ти до мене ни доскочит не ћеш,
„А камо ли мене прескочити!“
Ал' да видиш црног Арапина!
Кад покупи дизген бедевији,

370 Пак је уд’ри оштром бакрачлијом, Доиста га прескочити шћаше ; Ал' не даде Шарац од мејдана, Већ се пропе он на ноге стражње, и кобилу на предње дочека,

375 Имало је довaти зубима, Те јој уво десно одaдрије, Сва кобила у крви отрезну. Да је коме стати, те виђети, Кад удари јунак на јунака:

380 Црни Арап на Краљевића Марка! Нити може погубити Марка, Нит” се даде Арап погубити; Стоји звека бриткијех сабаља. Тераше се четири сахата;

385 Када виђе црни Арапине, Да ће њега освојити Марко, Он окрену танку бедевију, Па побјеже кроз Стамбол-чаршију. За њиме се натурио Марко ;

- 390 Ал' је брза пуста бедевија, Брза му је, као горска вила, и тијаше да утече Шарцу; Паде Марку на ум топузина, Пак заљула покрај себе њоме,

395 Стиж” Арапа међу плећи живе,

Арап паде, а Марко допаде, Одсијече од Арапа главу, и увати танку бедевију; Он се врати кроз Стамбол-чаршију, 400 Ал' од свата нигђе никог нема, Сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара Лијепога руха ћевојачког. Врати Марко лијепу ђевојку, , . 405 Одведе је у цареве дворе, Па говори цару честитоме: „Ето, царе, лијепе ћевојке, „А ето ти од Арапа главе, „А ето ти дванаест товара

410 „Што с спремио руха уз ђевојку.“ Па он врати својега Шарина, Оде право бијелу Прилипу. Кад ујутру јутро освануло, Спрема царе седам товар” блага 415 Ађевојка седам бошчалука, Нит” су ткани, нити су предени, Ни у ситно брдо увођени, Већ од чиста злата саљевани; Послаше му од злата синију,

420 На синији исплетена гуја, Повисока главу издигнула, Узубима држи драги камен, Код кога се види вечерати У по ноћи, као у по дана; . . Послаше му сабљу оковану, На којој су три балчака златна,

от му

та

[ocr errors]
[ocr errors]

425

« PreviousContinue »