Page images
PDF
EPUB

„На срамоту у цара нашега,
„Вечерас ће доћи по ђевојку;
Од његова страха великога

[ocr errors]

99.

66

Ми се тако рано затворамо.
Не да Марко затворити врата,
Већ он стаде, да види Арапа
И његове кићене сватове.
Стаде јека бијела Стамбола,
Ал ето ти црна Арапина
На кобили танкој бедевији,
И за њиме пет стотина свата,
Пет стотина црнијех Арапа:

Арап ђевер, стари сват Арапин,
А Арапин црни младожења;
Скаче пуста под њим бедевија,
Испод ногу камен излијеће,
Те разбија хане и дућане!

Кад су били испред Новог хана,
Онда Арап сам себе говори:
„Боже мили! чуда великога!
„Цијел Стамбол, јесте позатворан
„Од мојега страха великога,
„Осим врата од Новога хана!

275

280

285

290

295

„Да л у њему ниђе никог нема?

„Да л' је како лудо и манито,

„Које јоште за мој страх не знаде?"

Оде Арап пред цареве дворе,

300

И ту тавну ноћцу преноћише.
Кад у јутру јутро освануло,
Цар изведе Арапу ђевојку,
И опреми рухо ђевојачко:

Натовари дванаест товара.
Пође Арап кроз Стамбол бијели
Са ђевојком и са сватовима;
Кад су били испред Нова хана,
Опет ханска врата отворена ;
Арап нагна танку бедевију,
Да погледа, тко има у хану ;
Марко сједи насред Новог хана,
Те он пије црвенику вино,

305

310

Не пије га чим се вино пије,

Већ леђеном од дванаест ока,

315

Пола пије, пола Шарцу даје;
Шћаше Арап да заметне кавгу,
Али Шарац свезан на вратима,
Не даде му унутра уићи,
Већ кобилу бије по ребрима.
Арапин се у сватове врати,
Па одоше низ Стамбол-чаршију.
Тада уста Краљевићу Марко,
Он изврати ћурак од курјака,
И изврати капу од курјака;
Своме Шарцу потеже колане,
Па објеси мјешину са вином,
С друге стране тешку топузину,
Да не крива ни тамо ни амо;
Он узима копље убојито,
Пак се скаче Шарцу на рамена,
Ишћера га на Стамбол-чаршију.
Када стиже Арапске сватове,
Одмах стаде заметати кавгу

И прогонит стражње мимо прве;

320

325

330

[ocr errors]

Кад дођера Шарца до ђевојке,
Он погуби кума и ђевера.
Глас допаде црном Арапину:
„Зла ти срећа, црни Арапине!
,Стиже јунак у твоје сватове;
„Коњ му није коњи каквино су,
„Веће шарен, како и говече;
"Нит' је јунак к'о што су јунаци:
„На њему је ћурак од курјака,
„На глави му капа од курјака,
„Нешто му се у зубима црни
„Као јагње од пола године;

99

335

340

345

Како стиже, он заметну кавгу,

„И прогони стражње мимо прве,
„Погуби ти кума и ђевера.“
Врати Арап сиву бедевију,
Па говори Краљевићу Марку:
„Зла ти срећа, незнани јуначе!
„Који те је ђаво навратио,
"Да ти дођеш у моје сватове,

350

„Да погубиш кума и ђевера?

355

„Или си луд и ништа не знадеш?

„Ил' си силан, пак си полудио?

„Или ти је живот омрзнуо?

[ocr errors]

„А тако ми моје вјере тврде!
„Потегнућу дизген бедевији,
„Седам ћу те пута прескочити,
„Седам отуд, а седам одовуд,
„Пак ћу онда тебе одсјећ главу.“

Ал говори Краљевићу Марко:

„Бре не лажи, црни Арапине!

360

365

"Ако Бог да и срећа јуначка,
„Ти до мене ни доскочит не ћеш,
А камо ли мене прескочити!“

99

Ал да видиш црног Арапина!
Кад покупи дизген бедевији,
Пак је удри оштром бакрачлијом,
Доиста га прескочити шћаше;
Ал не даде Шарац од мејдана,

370

Већ се пропе он на ноге стражње,
И кобилу на предње дочека,

375

И мало је довати зубима,

Те јој уво десно одадрије,
Сва кобила у крви огрезну.
Да је коме стати, те виђети,

Кад удари јунак на јунака:

380

[blocks in formation]

Када виђе црни Арапине,
Да ће њега освојити Марко,
Он окрену танку бедевију,

Па побјеже кроз Стамбол-чаршију.
За њиме се натурио Марко;
Ал' је брза пуста бедевија,
Брза му је, као горска вила,
И тијаше да утече Шарцу;
Паде Марку на ум топузина,
Пак заљула покрај себе њоме,
Стиж Арапа међу плећи живе,

390

395

1

Арап паде, а Марко допаде,
Одсијече од Арапа главу,

И

увати танку бедевију;

Он се врати кроз Стамбол-чаршију,

400

Ал од свата нигђе никог нема,

Сама стоји лијепа ђевојка,

И око ње дванаест товара
Лијепога руха ђевојачког.
Врати Марко лијепу ђевојку,
Одведе је у цареве дворе,
Па говори цару честитоме:
„Ето, царе, лијепе ђевојке,
„А ето ти од Арапа главе,

„Што с спремио руха уз ђевојку."

405

[ocr errors][merged small][merged small]

Па он врати својега Шарина,

Оде право бијелу Прилипу.

Кад у јутру јутро освануло,

Спрема царе седам товар блага
А ђевојка седам бошчалука,
Нит’су ткани, нити су предени,
Ни у ситно брдо увођени,

415

[ocr errors]

Већ од чиста злата саљевани ;
Послаше му од злата синију,

На синији исплетена гуја,
Повисока главу издигнула,
У зубима држи драги камен,
Код кога се види вечерати
У по ноћи, као у по дана;
Послаше му сабљу оковану,
На којој су три балчака златна,

420

425

« PreviousContinue »