Page images
PDF

И у њима три драга камена,
И међ њима царев печат стоји,
Да га везир погубит" не може, A30
Док честитог цара не запита;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико,
„Ако л' тебе понестане блага,
„Опет дођи поочиму твоме.“ А35

[ocr errors][ocr errors]

Вино пије Муса Арбанаса“)
У Стамболу у крчми бијелој,
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
„Ево има девет годиница 5
„Како дворим цара у Стамболу,
„Ни издворих коња ни оружја,
„Ни доламе нове ни половне;
„Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Одврћ ћу се у равно приморје, 10
„Затворићу скеле око мора
„И друмове около приморја,
„Начинићу кулу у приморју,
„Око куле гвоздене чeнгеле,
„Вјешаћу му хоџе и хаџије.“ * 15
Штогођ Туре пјано говорило,

“) Арбанаса је место Арбанас нЛи Арбанасим.

То тријезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио,
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене чeнгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Ћуприлијh-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,

Све поломи Муса по приморју,

И увати Ћуприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит“,
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију,
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хоџа Ћуприлијhу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесеџију,“
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

„Јер помињеш Краљевића Марка?
„И кости су њему иструнуле;
„Има пуно три године дана
„Како сам га врго у тавницу,
„Нијесам је више отворио.“
Вели њему хоџа Ћуприлијhу:
„На милости, царе господине!
„Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива каз'о Марка?“
Вели њему царе господине:
„Дао бих му на Босни везиpство
„Без промјене за девет година
„Да не тражим паре ни динара.“
Скочи хоџа на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива;
Нокти су му орати би мог”о,
Убила га мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи.
Вели царе Краљевићу Марку:

[ocr errors]

„Јесам, царе, али у рђаву.“
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио;
Па он пита Краљевића Марка:
„Можеш ли се, Марко, поуздати,
„Да отидеш у приморје равно,
„Да погубиш Мусу кесеџију?

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

„Даћу блага, колико ти драго.“
Вели њему Краљевићу Марко: 80
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,
„Ја не могу ни очима гледат”,
„Камо л” с Мусом мејдан дијелити!
„Намјести ме ђегођ у механу, 85
„Примакни ми вина и ракије
„И дебела меса овнујскога,
„И бешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана.“ 90
Цар добави три бербера млада:
Један мије, други Марка брије,
А трећи му нокте сарезује;
Намјести га у нову механу,
Примаче му вина и ракије 95
И дебела меса овнујскога,
И бешкога љеба бијелога.
Сједе Марко три мјесеца дана,
Док је живот мало повратио;
Пита царе Краљевића Марка: 100
„Можеш ли се веће поуздати?
„Досади ми љута сиротиња
„Све тужећи на Мусу проклетог.“
Вели Марко цару честитоме:
„Донеси ми суве дреновине 105
„Са тавана од девет година,
„Да огледам, може ли што бити.“
Донеше му суву дреновину,
Стеже Марко у десницу руку,

Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари:
„Богме, царе, јоште није време.“
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини;
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку,
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
И двје капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара:
„Прилика је, царе, од мејдана.“
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.“
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак дошета опет до Новака:
„Јеси л”, Ново, сабљу саковао?“
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Јели добра, Новаче ковачу?“
Новак Марку тихо говорио:
„Ето сабље, а ето наковња,
„Ти огледај сабљу каква ти је.“
Ману сабљом и десницом руком
И удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:

110

115

120

125

130

135

140

« PreviousContinue »