Page images
PDF
EPUB

430

и у њима три драга камена,
И међ” њима царев печат стоји,
Да га везир погубит” не може,
Док честитог цара не запита;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико;
„Ако л' тебе понестане блага,
„Опет дођи поочиму твоме.“

[ocr errors]
[ocr errors]

Марко Краљевић и Муса

кесеција. Вино пије Муса Арбанаса *) У Стамболу у крчми бијелој; Кад се Муса накитио вина, Онда поче пијан бесједити : „Ево има девет годиница „Како дворим цара у Стамболу, „Ни издворих коња ни оружја, „Ни доламе нове ни половне; „Ал' тако ми моје вјере тврде! „Одврћ ћу се уравно приморје, 10 „Затворићу скеле око мора „И друмове около приморја, „Начинићу кулу у приморју, „Око куле гвоз дене ченгеле, „Вјешаћу му хоце и хације. “

15 Штогођ Type пјано говорило,

[ocr errors]

*°) Арбанаса је место Арбанас най Арбанасм.

То триjезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
и друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
вјеша цару хое иxације,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нањга Туприлијһ-везира
и са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
и увати Куприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданције тражит',
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесецију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хора Біуприлијһу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесецију, “
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хора Ћуприлијћу!

[ocr errors][ocr errors]

„Јер помињеш Краљевића Марка ?
„И кости су њему иструнуле ;
„Има пуно три године дана
„Како сам га врг'о у тавницу,
„Нијесам је више отворио.“
Вели њему хора Ћуприлијћу:
„На милости, царе господине!
„Шта би дао ономе јунаку,
„Који би ти жива каз’о. Марка?“
Вели њему царе господине :
„Дао бих му на Босни везирство
„Без промјене за девет година
Да не тражим паре ни динара.“
Скочи хора на ноге лагане,
Те отвори на тавници врата,
И изведе Краљевића Марка,
Изведе га пред цара честитог ;
Коса му је до земљице црне,
Полу стере, полом се покрива ;
Нокти су му орати би мог'о;
У била га мемла од камена,
Поцрнио, као камен сињи.
Вели царе Краљевићу Марку:
„Јеси м'ђегоћ у животу, Марко ?
„Јесам, царе, али у рђаву.“
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса ночинио ;
Па он пита Краљевића Марка:
„Можеш ли се, Марко, ноуздати,
„Да отидеш у приморје равно,
„Да погубиш Мусу кесецију ?

[ocr errors][merged small][ocr errors]

„Даһу блага, колико ти драго.“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,
,,Ја не могу ни очима гледат",
„Камо с Мусом мејдан дијелити!

Намјести ме ћегоћ у механу,
„Примакни ми вина и ракије
И дебела меса овнујскога,
„Ибешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана. “

90 Цар добави три бербера млада: Један мије, други Марка брије, А трећи му ноктe caрезује; Намјести га у нову механу, Примаче му вина и ракије и дебела меса овнујскога, ибешкога љеба бијелога. Сједе Марко три мјесеца дана, Док је живот мало повратио ; Пита царе Краљевића Марка: с. 100 „Можеш ли се веће поуздати? „Досади ми љута сиротиња „Све тужећи на мусу проклетог.“ Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине

105 „Са тавана од девет година, „Да огледам, може ли што бити.“ Донеше му суву дреновину, Стеже Марко удесницу руку,

[ocr errors]

ЛИ

110.

115

120

Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари:
„Богме, царе, јоште није време. “
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
и дв'је капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара:
„Прилика је, царе, од мејдана.“
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.“
Даде њему тридесет дуката, :
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак дошета опет до Новака :
„Јеси л', Ново, сабљу саковао ?“
Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко :
„Јели добра, Новаче ковачу?"
Новак Марку тихо говорио:
„Ето сабље, а ето наковња,
Ти огледај сабљу каква ти је.“
Ману сабљом и десницом руком
и удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:

125

130

135

140

« PreviousContinue »