Page images
PDF
EPUB

И у њима три драга камена,
И међ њима царев печат стоји,
Да га везир погубит не може,
Док честитог цара не запита;
Све послаше Краљевићу Марку:
„Ето, Марко, блага неколико;
"Ако л тебе понестане блага,
„Опет дођи поочиму твоме.“

67.

Марко Краљевић и Муса
кесеџиј а.

Вино пије Муса Арбанаса *")
У Стамболу у крчми бијелој;
Кад се Муса накитио вина,
Онда поче пијан бесједити:
, Ево има девет годиница

[ocr errors]

99

,Како дворим цара у Стамболу,

„Ни издворих коња ни оружја,

99.

Ни доламе нове ни половне;

„Ал' тако ми моје вјере тврде!
„Одврћ ћу се у равно приморје,
„Затворићу скеле око мора
„И друмове около приморја,
„Начинићу кулу у приморју,
"Око куле гвоздене ченгеле,
„Вјешаћу му хоџе и хаџије."
Штогођ Туре пјано говорило,

49) Арбанаса је место Арбанас или Арбанасин.

430

435

5

10

15

То тријезно бјеше учинило:
Одврже се у приморје равно,
Позатвора скеле око мора,
И друмове около приморја,
Куд пролази царевина благо,
На годину по триста товара,
Све је Муса себе уставио;
У приморју кулу начинио,
Око куле гвоздене ченгеле,
Вјеша цару хоџе и хаџије,
Када цару тужбе додијаше,
Посла нанга Ћуприлијћ-везира
И са њиме три хиљаде војске:
Кад дођоше у равно приморје,
Све поломи Муса по приморју,
И увати Ћуприлић-везира,
Савеза му руке наопако,
Па га посла цару у Стамбола.
Стаде царе мејданџије тражит',
Обећава небројено благо,
Тко погуби Мусу кесеџију;
Како који тамо одлазаше,
Већ Стамболу он не долазаше.
То се царе љуто забринуо;
Ал' му вели хоџа Ћуприлијћу:
„Господине, царе од Стамбола!
„Да је сада Краљевићу Марко,
„Згубио би Мусу кесеџију, “
Погледа га царе попријеко,
Па он проли сузе од очију:
„Прођи ме се, хоџа Ћуприлијћу!

66

20

25

30

35

40

45

„Јер помињеш Краљевића Марка?
"И кости су њему иструнуле;
„Има пуно три године дана
Како сам га врг'о у тавницу,

99

[ocr errors]
[ocr errors]

66

„Нијесам је више отворио. Вели њему хоџа Ћуприлијћу: На милости, царе господине! „Шта би дао ономе јунаку, „Који би ти жива каз’о. Марка?“ Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство „Без промјене за девет година „Да не тражим паре ни динара." Скочи хоџа на ноге лагане, Те отвори на тавници врата, И изведе Краљевића Марка, Изведе га пред цара честитог ; Коса му је до земљице црне, Полу стере, полом се покрива; Нокти су му орати би мог’0; Убила га мемла од камена, Поцрнио, као камен сињи.

Вели царе Краљевићу Марку:

"Јеси л' ђегођ у животу, Марко ?"

„Јесам, царе, али у рђаву.“
Сједе царе казивати Марку,
Што је њему Муса починио;
Па он пита Краљевића Марка:

99.

Можеш ли се, Марко, поуздати,

„Да отидеш у приморје равно, „Да погубиш Мусу кесеџију?

50

55

60

65

70

75

„Даћу блага, колико ти драго.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Аја, Богме, царе господине!
„Убила ме мемла од камена,

99

„Ја не могу ни очима гледат,

66

80

85

66

90

„Камо л с Мусом мејдан дијелити!
„Намјести ме ђегођ у механу,
„Примакни ми вина и ракије
„И дебела меса овнујскога,
„И бешкога љеба бијелога;
„Да посједим неколико дана,
„Казаћу ти, кад сам за мејдана. “
Цар добави три бербера млада:
Један мије, други Марка брије,
А трећи му нокте сарезује;
Намјести га у нову механу,
Примаче му вина и ракије
И дебела меса овнујскога,
И бешкога љеба бијелога.
Сједе Марко три мјесеца дана,
Док је живот мало повратио ;
Пита царе Краљевића Марка:
„Можеш ли се веће поуздати?
„Досади ми љута сиротиња

99

Све тужећи на Мусу проклетог.“ Вели Марко цару честитоме:

„Донеси ми суве дреновине

[ocr errors]

Са тавана од девет година,

„Да огледам, може ли што бити.“

Донеше му суву дреновину,

Стеже Марко у десницу руку,

95

100

105

66

Прште дрво на двоје на троје;
Ал' из њега вода не удари:
„Богме, царе, јоште није време. "
Тако стаде јоште мјесец дана,
Док се Марко мало поначини;
Када виђе, да је за мејдана,
Онда иште суву дреновину.
Донесоше дреновину Марку;
Кад је стеже у десницу руку,
Прште пуста на двоје на троје,
И двје капље воде искочише.
Тада Марко цару проговара:
„Прилика је, царе, од мејдана. "
Па он оде Новаку ковачу:
„Куј ми сабљу, Новаче ковачу!
„Какву ниси прије саковао.
Даде њему тридесет дуката,
Па он оде у нову механу,
Пије вино три-четири дана,
Пак дошета опет до Новака:
„Јеси л3, Ново, сабљу саковао ?"

66

110

115

120

125

130

Изнесе му сабљу саковану.
Вели њему Краљевићу Марко:
„Јели добра, Новаче ковачу?"
Новак Марку тихо говорио:

[ocr errors]
[ocr errors]

Ето сабље, а ето наковња,

Ти огледај сабљу каква ти је.“
Ману сабљом и десницом руком
И удари по наковњу Марко,
Наковња је пола пресјекао,
Па он пита Новака ковача:

135

140

« PreviousContinue »