„Баш кан” да си под земљицом био ? Бесједи јој нејачак Јоване : „Шути, сејо, ако Бога знадеш! „Мене јесте голема невоља: „Док сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха ; „А како се браћа иженише, „Девет б'jелих кућа начинисмо ; „За то сам ти поцрњeo, cejo.“ и он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, .. и опрема господске дарове, Да дарује браћу и снашице: Браћи реже свилене кошуље, А снахама бурме и прстење. Ал' је Јово врло устављаше: „Ти не иди, моја мила сејо, „Док још браће у походе дође. Ал Јелица останути не hе; Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао и са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква. Па бесједи нејачак Јоване: „Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио, „Да потражим, моја мила сејо.“ Оде у гроб нејачак Јоване,

100

А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.
Чекала га, па га потражила,
Ал' код цркве млого ново гробье:
Ту се одмах јаду осјетила,
Бе гумръо нејачак Јоване.
Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,

105
Ал у двору кука кукавица ;
То не била сиња кукавица,
Веће њина остарила мајка.
А Јелица на врата долази,
Она виче из грла бијела:

110 „Јадна мајко, отвори ми врата.“ Стара мајка из двора бесједи: „Ид одатле, од Бога моријо,

Девет си ми сина уморила, „И мен” хоћеш остарилу мајку ?“ 115 А Јелица била бесједила: „Јадна мајко, отвори ми врата, „Ово није од Бога морија, „Већ Јелица твоја мила шћерца “ Па јој мајка отворила врата,

120
Закукаше, кано кукавице,
Рукама се бјелим загрлише,
Обје мртве на земљу падоше.

10.
Милан -бег и Драгушин-бег.
Два се брата врло миловала:
Бег Милане и бег Драгутине.

Колико се браћа миловала, Под њима се добри коњи љубе. Бег Милан-бег брату говорио: „А мој брате, беже Драгутине! „Ходи, брате, да се иженимо.“ Бег Драгутин брату говорио: ,,Ласно би се, брате, иженили; „Ал' кад туђе сеје саставимо, „Туђе ће нас сеје завадити, „Башка ће нам дворе поградити, „Између њих трње посадити, „И кроз трње воду навратити, „Нека трње у висину расте, „Да се никад састат” не моремо.“ Бег Милан-бег брата не слушаше, већ испроси лијепу ћевојку И покупи киһене сватове, Те доведе лијепу ћевојку. Начинио шенлук и весеље. Кад је било ноћи по јацији, Младијенце у ђердек сведоше ; Када беже у одају уђе. А ћевојка стоји под дуваком, Он за собом затворио врата, Диже цури пули дувак с лица, Сину лице, кано жарко сунце, Бег загрли лијепу ћевојку, Хотијаше, да је и поьуби; Ал' му вели лијепа ћевојка: „Господару, бего Милан-бего! „Не дам теби лица обьубити,

„Док не видим твога брата главе,
„Те се мртва по авлиjи ваља.“
Ондар јој је бего говорио:
„Не будали, лијепа ћевојко!
„Волим брата од очињег вид
„Ко би мог'о брату кидисати ?
Вели њему лијепа ћевојка:
„Ако ти је као кидисати,
„Ти ћеш сјутра рано уранити,
„Па ти хајде у лов упланину,
„И поведи брата Драгутина,
„Понесите сиве соколове,
„Поведите хрте и загаре,
„Па крећите тице јаребице,
„Напушћајте сиве соколове,
„Нек Фатају тице јаребице;
„А крећите срне и кошуте,
„Напушћајте хрте и загаре,
„Нека тару срне и кошуте;

Па најпошље, бего Милан-бего,
„Ти заметни хајку у планини,
„Па ти крени звијера арслана,
„Свога брата метни на бусију,
„Откуда ће арслан ударити,
„Па ће њега арслан погубити. “
То је бего одмах каил био,
Он јој рече, да ће учинити;
Тада му је лице допуштила.
Кад у јутру зора заб'јелила,
Поранио беже Милан-беже,
Иде брату у другу одају,

АН.

Да он буди брата Драгутина;
Ал' му братац прије уранио,
На демир се пенџер наслонио,
Па премишља мисли свакојаке.
Њему Милан Божју помоћ даје,
Драгутин му љевше прифатио;
Милан му је онда говорио:
„А мој брате, беже Драгутине!
„Јесам, брате, лова пожелио,
„Да идемо у лов у планину.“
Драгутин је брату говорио:
„Мој рођени брате, Милан-беже!
„Ја сам ноћас зао сан уснио:
„Бе нам муња од запада сину,
„A гром пуче из ведрога неба,
„Па у наше ударио дворе,
„Ја умријех, ти пребоље, брате. “
Милан-бег је брату говорио:
„А мој брате, беже Драгутине!
„Сан је клапа, а Бог је истина;
„Никад санку вјеровати није;
„Да идемо у лов у планину. “
Драгутин је брата послушао:
„Хајде, брате, зови наше слуге,
„Да поведу хрте и загаре,
„Да понесу сиве соколове,
„Док ја идем снахи у одају “
Па од земље на ноге скочио,
Те он иде снази у одају.
Кад униђе снахи у одају,
Али снаха код пеніцера сједи,

брате, 4