Page images
PDF
EPUB

. .

[ocr errors]
[blocks in formation]

„Ој Бога ти, Новаче ковачу!
„Јеси л и кад бољу саковао ? "
Вели њему Новаче ковачу:
„Ој Бога ми, Краљевићу Марко!
„Јесам једну бољу саковао,
„Бољу сабљу, а бољем јунаку:
„Кад с одврже Муса у приморје,
„Што сам њему сабљу саковао,
„Кад удари њоме по наковњу,
„Ни трупина здрава не остаде.“
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Новаку ковачу!
„Пружи руку, Новаче ковачу!
„Пружи руку, да ти сабљу платим. “
Превари се, уједе га гуја,
Превари се, пружи десну руку, .
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Одсјече му руку до рамена:
Ето сада, Новаче ковачу!
„Да не кујеш ни боље ни горе;
„А нај тебе стотину дуката,
„Те се рани за живота твора.“
Даде њему стотину дуката,
Пак посједе Шарца од мејдана,
Оде право у приморје равно,
Све се скита, а за Мусу пита.
Једно јутро беше поранио
Уз Клисуру тврда Качаника,
Ал' ето ти Мусе кесеције,
На вранчићу ноге прекрс ио,
Топузину баца у облаке,

160

[ocr errors]

. 165

170

175

ПОЕ

180

185

Дочекује у бијеле руке.
Кад се један другом прикучише,
Рече Марко Муси кесецији:
„Дели Муса! уклон” ми се с пута,
„Ил с уклони, ил' ми се поклони.
Ал' говори Муса Арбанаса:
„Прођи, Марко, не замећи кавге,
„Ил” одјаши, да пијемо вино;
„А ја ти се уклонити не ћу
„Ако ти јест родила краљица
„На чардаку на меку душеку,
„У чисту те свилу завијала,
„А злаћеном жицом повијала, .
„Одранила медом и шећером ;
„А мене је љута Арна утка
„Код оваца на плочи студеној,
„У црну ме струку завијала,
„А купином лозом повијала,
„Одранила скробом овсенијем ;
„И још ме је често заклињала,
„Да се ником не уклоњам с пута.“
Кад то зачу од Прилипа Марко,
Он тад” пушћа своје бојно копље
Своме Шарцу између ушију
Дели-Муси у прси јуначке,
На топуз га Муса дочекао,
Преко себе копље претурио,
Пак потеже своје бојно копље,
Да удари Краљевића Марка,
На топуз га Марко дочекао,
Пребио га на три половине.

190 .

195

200

205

210

215

Потегоше сабље оковане,
Један другом јуриш учинише:
Ману сабљом Краљевићу Марко,
Дели Муса буздован подбаци,
Преби му је у три половине,
Пак потеже своју сабљу нагло,
Да удари Марка Краљевића,
Ал' подбаци топузину Марко,
и изби му сабљу из балчака.
Потегоше перне буздоване,
Стадоше се њима ударати;
Буздован'ма пера обломише,
Бацише их у зелену траву,
Од добријех коња одскочише,
Шчепаше се укости јуначке
и погнаше по зеленој трави.
Намјери се јунак на јунака,
Дели Муса на краљића Марка;
Нити може да обори Марка,
Нит' се даде Муса оборити.
Носише се љетни дан до подне;
Мусу б'јела пjена попанула,
Краљевића б'јела и крвава.
Проговара Муса кесеција:
„Мани, Марко, јали да оманем.“
Омахује Краљевићу Марко,
Ал' не може ништа да учини,
Тад” оману Муса кесеција,
Удри Марка у зелену траву,
Пак му сједе на прси јуначке.
Ал' процвиље Краљевићу Марко :

220

225

230

235

240

245

„Те си данас, посестримо вило?
„Те си данас? ниђе те не било!
„Еда си се криво заклињала,
„Бегођ мене до невоље буде,
„Да ћеш мене бити у невољи? «
Јави му се из облака вила:
„За што брате, Краљевићу Марко!
„Јесам ли ти, болан, говорила,
„Да не чиниш у неђељу кавге?
„Срамота је двоме на једнога;
„Те су тебе гује из потаје?“
Гледну Муса брду и облаку,
Откуд оно вила проговара;
Маче Марко ноже из потаје,
Те распори Мусу кесецију
Од учкура до бијела грла;
Мртав Муса притиснуо Марка,
и једва се ископао Марко.
А кад стаде Марко преметати,
А.” у Муси три срца јуначка,
Троjа ребра једна по другијем;
Једно му се срце уморило,
А друго се јако разиграло,
На трећему љута гуја спава;
Када се је гуја пробудила,
Мртав Муса по ледини скаче,
Још је Марку гуја говорила:
„Моли Бота, Краљевићу Марко!
„Бе се нисам пробудила била
„Док је Муса у животу био,
„Од тебе би триста јада било.“

250

255

260 265

270

275

Кад то виђе Краљевићу Марко,
Проли сузе низ бијело лице:
„Јаох мене до Бога милога!
„Те погубих од себе бољега. “
Па он Муси одсијече главу,
и баци је Шарцу у зобницу,
Однесе је бијелу Стамболу;
Кад је баци пред цара честитог,
Цар је од стра” на ноге скочио,
Вели њему Краљевићу Марко:
„Не бој ми се, царе господине!
„Како би га жива дочекао,
„Кад од мртве главе поиграваш?“
Цар му даде три товара блага.
Оде Марко бијелу Прилипу,
Оста Муса уврх Качаника.

68.
Марко Краљевић и Бемо

Брђанин. Славу слави Краљевићу Марко, Славу слави светога Борђија. У Марка су млоге у завнице: Двјеста попа, триста калуђера, и дванаест Српскијех владика , и четири старе патријаре, Од осталог ни броја не има. Свему доста пива и јестива; Ал' говори стари калуђере: „Вала тебе, Краљевићу Марко!

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »