Page images
PDF
EPUB

„Свега имаш у бијелу двору, „Још да имаш рибе од Орида! Мучно беше Краљевићу Марку, Па дозива слугу Богосава, Додаје му чашу и матару: • „Точи вино, Богосаве слуго! . „Редом чаше око совре даји, „Немој кога прескочити, слуго.“ Па он оде низ бијелу кулу, Те опрема Парца од мејдана. За њим стара пристанула мајка, Иla je Марку тихо бесједила: „Ја мој синко, Краљевићу Марко; „Немој носит” ништа од оружја, „Ти се јеси крви научио, „Учинићеш крвцу о празнику.“ Нуто Марку велике невоље ! Мучно му је иһи без оружја, А још горе не послушат” мајке. Не шће узетништа од оружја, Већ посједе Шарца од мејдана, Окрену га низ поље зелено, Оде право бијелу Ориду. Кад је био води на Ћуприју, Ал' ето ти једнога јунака, На дорату ноге прекрстио, Топузину баца у облаке, Дочекује у бијеле руке; Божју помоћ називаше Марку, Лијепо му Марко приватио. Вели јунак од Прилипа Марку:

[ocr errors][merged small]

и

[ocr errors]

„Ој Бога ти, незнана делијо!
„Нијеси ли студ од Прилипа,
„Од оцака Краљевића Марка ?
„Јели Марко код бијела двора?
„Има л' Марко доста узавница?“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Ој Бога ми, незнани јуначе!
„Ја сам јутрос од Прилипа била,
„Код двора је Краљевићу Марко,
„Слави Марко свога светитеља;
„Има Марко доста узавница.“
Вели њему незнан добар јунак:
„Нека има, незнана делијо;
„Ако Бог да и срећа јуначка,
„Совра ће му у крв огрезнути,
„Бога ми ћу њега објесити
„Баш о вратим” бијела Прилипа;
„Давно ми је брата погубио,
„Погубио Мусу кесецију.“
Па окрену коња доратаста,
Оста јадан Марко гледајући.
Свакојако мисли и премишља:
Да би му се казивао Марко,
Хоће њега Type погубити,
Јер не има ништа од оружја;
Да га пусти бијелу Прилипу,
Хоће исјећ” млоге узaвнице
А тражећи по оџаку Марка.
Све мислио, на једно смислио,
Па он викну из грла бијела;
„Куд ћеш тамо, Темо Брђанине?

[ocr errors][ocr errors]

„Ево, море, Краљевића Марка!“
Поврати се Бемо Брђанине.
Поузда се Краљевићу Марко,
Да ће утеh” на своме Шарину,
Па побјеже пољем широкијем,
За њиме се Бемо натурио.
Брз је Шарац, утећи му шћаше,
Ал' потеже Бемо топузину,
Па заљуља покрај себе њоме
Јадна Марка међу плећи живе,
Паде Марко у зелену траву,
Марко паде, а Бемо допаде,
Свеза Марку наопако руке,
Па извади синџир из егбета,
Окова га све у гвожђе љуто:
А на ноге двоје букагије,
А на руке двојe бeлeнзуке,
А на грло синџир гвожђе тешко;
Па посједе његова Шарина,
А дората води у поводу,
Привезао Марка за дората,
Оде право бијелу Ориду,
Под Оридом вјешала огради,
Да објеси Краљевића Марка;
Моли му се господа ришћанска :
„Богом брате, Бемо Брђанине!
„Ту нам немој објесити Марка,
„Не ће родит” вино ни шеница,
„Ево тебе три товара блага.“
Узе Бемо три товара блага,
Води Марка граду Вучитрну,

[ocr errors][ocr errors]

100

100 105

10

115

Па под градом вјешала огради, Хоће Бемо да објеси Марка; Моли му се господа ришћанска : „Богом брате, Бемо Брђанине! „Ту нам немој објесити Марка, „Не ће родит” вино ни шеница, „Ево тебе три товара блага.“ Узе Бемо три товара блага, Гони Марка бијелу Звечану, и ту Бемо вјешала огради, Да објеси Краљевића Марка; Моли му се господа Звечанска: „Богом брате, Бемо Брђанине! „Ту нам немој објесити Марка, „Не ће родит” вино ни шеница, „Ево тебе три товара блага. “ Узе Бемо три товара блага. Отале се Бемо подигао Кроз некакву Јањину планину. Тешко. Бемо ожедњео бјеше, Дели-Марку тихо говораше: „Знаш ли, Марко, воде ја механе? „Тешко ме је освојила жеђа. “ Вели њему Краљевићу Марко: „Тако, Бемо, не раде јунаци, „Већ закољу коња ја сокола, „Напију се крви од гръоца.“ Вели њему Бемо Брђанине: „Нит” ћу клати коња, ни сокола, „Већ ћу заклат” тебе Краљевића, „Па се напиткрви од гръоца.“

120

125

130 135

140

145

Па потеже сабљу оковану, Да закоље Краљевића Марка. Вели њему Краљевићу Марко: „Има, Бемо, бијела механа, „И проклета крчмарица Јања, „Сад ће ми се осветити Јања: „Доста сам јој вина потрошио, „А нијесам дао ни динара.“ То је Бемо једва дочекао. У то доба пали пред механу, А испаде крчмарица Јања, Кад сагледа савезана Марка, Марко на њу очим” преваљује, Насмија се крчмарица Јања: „Бе аферим, јунак од јунака! „Боже мили, на свему ти вала! „Кад ја виђех савезана Марка! „Појићу те Брђанине Бемо, „Без бијеле паре и динара „Баш ак” хоћеш три бијела дана.“ Па под Бемом коња увaтила, Одведе га у механу билу, . Донесе му вина и ракије. Пије вино Брђанине Бемо, А наздравља Краљевићу Марку, Наздравља му, али му не даје. Кад се Бемо накитио вина, Донесе му крчмарица Јања Рујна вина од седам година, Меће у њег” биље свакојако. Паде Бемо главом без узглавља,

150

155.

160

165

« PreviousContinue »