Скочи Јања на ноге лагане,
На свом побру гвожђе отвораше,
Ана Бема Марко удараше;
Кад удари синџир гвожђе тешко,
Па засједе пити рујно вино,
Удари га чизмом имам узом:
„Устан", Бемо, да пијемо вино.“
Кад погледа Бемо Брђанине
Више себе Марка Краљевића,
А на врату синџир гвожђе тешко,
Скочи Бемо на ноге лагане,
Синџир гвожђе земљи притезаше,
Он потеже рукам” и ногама,
Попуцују руке из рамена,
Попуцују ноге из кољена ;
Ал' је тврдо гвожђе уватило. -
Сједе Бемо на земљицу црну,
Марко сједе пити мрко вино,
А наздравља Бему Брђанину,
Наздравља му, али му не даје. .
Кад се Марко. накитио вина,
Онда Шарца свеза за дората,
А за Шарца Тема Брђанина,
Па усједе Бемова дората,
Оде право граду Вучитрну;
Изилази господа ришћанска:
„Богом брате, Краљевићу Марко!
„Објеси нам Тема Брђанина,
„Ево тебе три товара блага. “
Марко њима три товара врати,
Што су дали Бему Брђанину,
ІІа он оде бијелу Звечану; *
Ту господа Српска излазила; . . .
„Богом брате, Краљевићу Марко! -
„Објеси нам Тема Брђанина,
„Ево тебе три товара блага. “ .
Марко њима три товара врати,
Што су дали Бем у Брђанину: Оде Марко бијелу Ориду, Ту излази господа ришћанска: . . 205 . . „Богом брате, Краљевићу Марко! „Објеси нам Бема Брђанина, „Ево тебе три товара блага. “ Марко не һе да узима блага, Већ он њима три товара врати, 210
Што су дали Бему Брђанину ;
Код Орида начини вјешала,
и објеси Бема Брђанина,
Па он узе рибе од Орида,
Оде право бијелу Прилипу,
215
Те он слави свога светитеља.
Марко Кра.љевић у ки да свадба
рину. Поранио Краљевићу Марко, Поранио низ Косово равно, Кад је био на води Сервани, Сукоби га liосовка девојка, Божју помоћ назива јој Марко: „Божја помоћ, Косовко девојко!"
Девојка се до земље поклања:
Здраво да си, делијо незнан Ал' јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовно девојко! „Аепа ти си, секо, млађа била! „Красна ти си стаса и узраста! „Руменима, господска погледа ! „Ал' те, секо, коса покварила; „Јер си тако, секо, оседила? „С ког' си млада срећу изгубила ? „Ил са себе, иа” са своје мајке, „Иан са свог стара родитеља?“ Пролн сузе Косовка девојка, Па говори Краљевићу Марку: : „Драги брато, делијо незнана! „С себе срећу изгубила нисам, „Ни са себе, ни са своје мајве, „Ни са свога стара родитеља; „Већ сам јадна срећу изгубила: „Ево има девет годин” дана, „Како дође Арап прекоморац, „Па од цара Косово закупи, „И наметну зулум на Косово : „Косово га и поји и рани; „Illa је други зулум наметнуо: „Ко с удаје, тридесет дуката ; „Ко се жени, тридесет и четири ; „Који има, те толико даде, „Тај се јунак може оженити „И девојка млада удомити ; „А у мене браћа сиромашна,
„Нема блага, да Арапу даду,
„У томе сам јадна заостала,
„Те се нисам млада удомила;
„Са тога сам срећу изгубила.
Па још за то не би ни жалила,
„Што нам с не да младим удавати,
„И јунаком младим оженити;
„Него ево и веће невоље,
„Још је већи зулум наметнуо:
„На ноћ иште младу и девојку
„Па девојку Арапине љуби,
„А невесту слуге Арапове;
„Обреди се све Косово редом,
„Даваше му младе и девојке,
„Ево мени тужној редак дође,
„Да довече идем Арапину,
„Да му ноћас, јадна, будем љуба,
„Па ја мислим и размишљам мисли:
„Миаи Боже, што ћу и како ћу?
„И. ћу јадна у воду скочити,
„Или ћу се млада обесити;
„Волим, брате, изгубити главу,
„Нег” љубити свој земљи душмана. “
Ал беседи Краљевићу Марко:
„Драга сестро, Косовко девојко!
„Не шали се, у воду не скачи,
„Немој себи смрти учинити,
„Немој, секо, душе огрешити!
„Већ ми кажи Арапове дворе,
„Гди су двори Арапина црна ?
. „Имам речи беседити с њиме.“
Девојка му поче беседити: . . .
„Драги брато, незнана делијо!
„А што питаш Арапове дворе?
„Што и питаш? остали му пусти!
„Може да си нашао девојку,
„Пак му идеш, носиш свадбарину;
„А можда си јединац у мајке,
„Па ћеш, брате, тамо погинути,
„Па што ће ти саморана мајка ?“
Марко с маши руком у ценове, .
Те извади тридесет дуката,
Па и даје Косовки девојки: .
„На ти, секо, тридесет дуката,
„Пак ти иди своме белом двору,
„Пак се рани, док ти с срећа јави ;
„Само кажи Арапове дворе,
„Ја һу платит” свадбарину за те.
„Зашто би ме Арап погубио,
„Кад ја имам, сестро, доста блага,
„Мог'о б платит” све Косово равно,
„Камо л' не би за се свадбарину ?“.
Девојка му поче беседити:
„Нису двори, већ шатори пусти.
„Погледајде доле низ Косово
„Гди се онај свилен барјак вије,
„Онде ј шатор црног Арапина,
„Око њега зелена авлија,
„Сва авлиjа главам накиһена:
„Ево нема још недеља дана,
„Како проклет" Арал исекао
„Седамдесет и седам јунака,
|