„Косоваца тужни ђувегија; Добра Шарца врло расрдио, Шта си данас дочекало тужно, После нашег кнеза честитога, „Да Арапи сад по теби суде! „Ја срамоте поднети не могу, „Ни жалости велике трпити, „Да Арапи таки зулум чине „И да љубе младе и девојке. „Данас ћу вас, браћо, осветити, Осветити, или погинути. 66 Оде Марко право пред шаторе, 99 „Господине, Арап-прекоморче! 66 100 105 110 115 120 125 130 Ал беседи Арапине црни: 29 Па нам иде носи свадбарину, "Жао му је, што ће дати благо, „Са тога се врло расрдио; Већ изидте пред нашу авлију, „Па јунака дочекајте лепо, 135 „Пред њиме се смерно поклоните, 140 „Под њим добра коња приватите, Испадоше Арапове слуге, Да под Марком добра коња приме, 145 150 155 160 Арап седи, пије вино ладно, „Па ми кажи, што си ми дошао. Осташе ми на друму сватови, ,,Дошао сам, дон'о свадбарину, „Да дам благо, да водим девојку, „Да ми нико на пута не стане; „Кажи мени, што је свадбарине ?" Арап лепо Марку проговара: „Та ти за то и одавно знадеш: „Ко с удаје, тридесет дуката; „Ко се жени, тридест и четири; „Ти се видиш јунак од мејдана, „Није квара да стотину дадеш !" Марко с маши руком у џепове, Пред Арапа три дуката баци: „Веруј мени, више немам блага, „Већ кад би ме тео причекати, 165 170 175 180 185 „Док се вратим с лепотом девојком, 190 Тамо ће ме даривати лепо, "Све ћу теби поклонити даре, , Теби даре, а мени девојка.“ Цикну Арап, као змија љута: "У мен, курво, вересије нема! 195 „Не Даш блага, са мном се подсмеваш;" Па потрже тешка буздована, Те удара Краљевића Марка, Ꭹ Дари га три четири пута. Насмеја се Краљевићу Марко: ,,О јуначе, Арапине црни! Ил' се шалиш, ил' од збиље бијеш?“ Цичи Арап, као змија љута: 200 „Не шалим се, већ од збиље бијем.“ Али Марко поче беседити: 205 „А ја мислим, да се шалиш, тужан; „А кад, море, ти од збиље бијеш, „И ја имам нешто буздована, „Да те куцнем три четири пута; Колико си мене ударио, „Толико ћу тебе ударити, Па ћемонда на поље изићи ,И из нова мејдан започети.“ Трже Марко буздована свога, Насмеја се Краљевићу Марко: „Боже мили, на свем теби вала, 210 215 220 Исече му четрдесет слугу, Да ј не кљују орли и гаврани, „Нек с' удаје, док је за младости; Нек се жени, нека љубу тражи; „Од сад више нема свадбарине, „Марко за све свадбарину плати.“ Све повика, мало и велико: 99 Бог да живи Краљевића Марка! „Који земљу од зла избавио, „Који сатр земљи зулумћара; 225 230 235 240 245 250 |