100

66

105

110

„Косоваца тужни ђувегија ;
„Арап има четрдесет слугу,

Што чувају стражу око њега.
А кад Марко саслушао речи,
Крену Шарца, оде низ Косово,
Добра Шарца врло расрдио,
Из копита жива ватра сева,
Из ноздрва модар пламен лиже;
Срдит Марко језди низ Косово,
Рони сузе низ јуначко лице,
А кроз сузе гњевно проговара :
„Ој давори, ти Косово равно !
„Шта си данас дочекало тужно,
После нашег кнеза честитога,
„Да Арапи сад по теби суде!
„Ја срамоте поднети не могу,
„Ни жалости велике трпити,
„Да Арапи таки зулум чине
и да љубе младе и девојке.
„Данас ћу вас, браћо, осветити,
„Осветити, или погинути.“
Оде Марко право пред шаторе,
Угледа га Арапова стража,
Па казује црну Арапину:
„Господине, Арап-прекоморче!
„Чудан јунак језди низ Косово
„На витезу коњу шареноме,
„Добра коња врло расрдио,
„Из копита жива ватра сева,
„Из ноздрва модар пламен лиже;
Oће јунак на, нас ударити.

115

66

120

125

130 135

140

145

Ал беседи Арапине црни: „Децо моја, четрдесет слугу! Не сме јунак на нас ударити, „Ваља да је нашао девојку, „Па нам иде носи свадбарину, „Жао му је, што ће дати благо, Са тога се врло расрдио; Већ изид'те пред нашу авлију, „Па јунака дочекајте лепо, „Пред њиме се смерно поклоните, „Под њим добра коња приватите, „Примите му коња и оружје, „Пустите га мени под шаторе, Не ћу блага, узећу му главу, „Да добијем коња према себе.“ Испадоше Арапове слуге, Да под Марком добра коња приме, А кад близу угледаше Марка, Не смедоше пред Марка изићи; Беже слуге под шатор Арану, Па се крију за Арапа слуге, Покривају сабље јапунцети, Да им Марко не види сабаља. и сам Марко у авлиjу уђе, Пред шатором одседнуо Парца, Своме Шарцу тако беседио: „Одај, Шаро, и сам по авлији, „А ја идем под шатор Арапу, „Наоди се шатору на врати, „Ако б мени до невоље било.“ Пак се Марко под шатора шеће,

Арап седи, пије вино ладно, Служи му га млада и девојка; Божју помоћ називао Марко: „Божја помоћ, драги господине!“ 165 Арап њему лепше одговара : „Здрав, јуначе, делијо незнана! „Од јуначе, да пијемо вина, Па ми кажи, што си -ми дошао. " Ал' беседи Краљевићу Марко:

170 Немам каде с тобом пити вина ; „А добро сам до тебе дошао, „Врло добро, боље бит' не може: „Ја испроси лепоту девојку, Осташе ми на друму сватови,

175 „Дошао сам, дон'о свадбарину, „Да дам благо, да водим девојку, „Да ми нико на пута не стане; Кажи мени, што је свадбарине ? Арап лепо Марку проговара:

180 „Та ти за то и одавно знадеш: „Ко с удаје, тридесет дуката; „Ко се жени, тридест и четири; „Ти се видиш јунак од мејдана, „Није квара да стотину дадеш!“ 185 Марко с маши руком у цепове, Пред Арапа три дуката баци: Веруј мени, више немам блага, Већ кад би ме тео причекати, „Док се вратим с лепотом девојком, 190 Тамо ће ме даривати лепо, „Све ћу теби поклонитн даре,

66

„Теби даре, а мени девојка.“
Цикну Арап, као змија љута:
„У мен", курво, вересије нема! 195
Не даш блага, са мном се подсмеваш;
Па потрже тешка буздована,
Те удара Краљевића Марка,
Удари га три четири пута.
Насмеја се Краљевићу Марко :

200 „0 јуначе, Арапине црни! „Ил се шалиш, ил' од збиље бијеш ? Цичи Арап, као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем. “ Али Марко поче беседити:

205 „А ја мислим, да се шалиш, тужан; „А кад, море, ти од збиље бијеш, „И ја имам нешто буздована, „Да те куцнем три четири пута; Колико си мене ударио,

210 „Толико ћу тебе ударити, , „Па ћем” онда на поље изиһи и из нова мејдан започети.“ Трже Марко буздована свога, Пак удари Арапина црна,

215 Како га је лако ударио, Искиде му из рамена главу! Насмеја се Краљевићу Марко : „Боже мили, на свем” теби вала, „Кад брж” оде са јунака глава! 220 „Кан” да није на њему ни била!". Трже Марко сабљу од појава, Пак зареди Арапове слуге,

225

230

235

Исече му четрдесет слугу,
А четири не кте погубити,
Већ и Марко остави за правду,
Кој" hе сваком право казивати,
Како ј било Арапу и Марку;
Све савлије поскидао главе,
Па је главе саранно лепо,
Да јне кљују орли и гаврани,
Па авлиjу пусту накитио,
Накити је Арапским главама;
Арапово благо покупио ;
А четири слуге Арапове,
Које није тео погубити,
Оправи и по Косову Марко,
Оправи и на четири стране,
Те телале во Косову слуге:
„Гди девојка има за удају,
„Нека тражи себи господара,
„Нек с удаје, док је за младости;
„А гди јунак има за женидбу,
Нек се жени, нека љубу тражи ;
„Од сад више нема свадбарине,
„Марко за све свадбарину плати.“
Све повика, мало и велико :
„Бог да живи Краљевића Марка !
„Који земљу од зла избавио,
„Који сатр земљи зулумһара;
„Проста м” била и душа и тело!“

240

245

250