Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

Лов Марков е Турцима.
Лов ловио Мурате везире, . .
Мов ловио по гори зеленој
Са својијех дванаест делија
и с трин'естим Краљевићем Марком;
Лов ловили три бијела дана,
и не могли ништа уловити;
Намјера их нанијела била
На зелено у гори језеро,
По ком плове утве златокриле,
Пусти везир својега сокола,
Да увати утву златокрилу,
Она му се не да ни гледати,
Већ се диже небу под облаке,
Соко паде на јелу зелену.
Тад” говори Краљевићу Марко:
„Јели тестир, Мурате везире!
„Да ја пустим мојега сокола,
„Да увати утву златокрилу?
Вели њему Мурате везире:
„Јесте тестир, за што није, Марко.“
Пусти Марко својега сокола,
Он одлеће небу под облаке,
и уваки утву златокрилу,
Пак с њом паде под зелену
Кад то соко угледа везиров,
Врло му се тешко учинило,
А наваду лошу научио :

20

40

Отимати овак од другога;
Залеће се в Маркову сокому,
Да му отме утву златокрилу;
Али Марков еоко јогуница,
Као што је и његов господар :
Он не даде утве златокриле,
Већ сокола шчепа везирева,
Па му просу оно сиво перје.
Кад то виђе Мурате везире,
Врло му се жао учинило,
Пак он узе Маркова сокола,
Те га уд'ри о јелу зелену
и преби му оно десно крило,
Па обрну кроз гору зелену
Са својијех дванаест делија;
Стаде писка Маркова сокола,
Као љуте у камену гује;
Марко узе својега сокола, .
Пак му стаде завијати крило
и с љутитим гласом говорити:
„Тешко мене и тебе, сокое,
„Лов ловећи с Турци без Србања,
„Нов ловећи, криво дијелећи!“
Кад соколу он завио крило,
Тада скочи Шарцу на рамена,
Пак поћера преко горе чарне,
Шарац иде, као горска вила,
Брзо иде, далеко одмиче,
Одмах бише на крај горе чарне,
и углаше у пољу везира
с његовијех дванаест делија.

[ocr errors]

НІМ

Обaзpe ce Мурате везире,
IIа кад виђе Краљевића Марка,
Он говори својим делијама:
„Бецо моја, дванаест делија! .
„Видите ли онај прамен магле,

ІІрамен магле испод горе чарне ?
„У магли је Краљевићу Марко,
„Гле, како је наљутио Шарца!
„Нека Бог зна, добра бити не һе. *
У том стиже Краљевићу Марко,
Пак потрже сабљу од бедрице,
и окупи Мурата везира :
Поб'jегоше по пољу делије
Као врапци од конца по трњу; :
Стиже Марко Мурата везира
и русу му одсијече главу;
А од младих дванаест делија
Он начини двадест и четири.
Стаде Марко мисли размишљати:
Ил” hе ићи цару у Једрене,
ил” у Прилип свом бијелу двору,
Све мислио, пак је говорио :
„Боље иһи цару у Једрене,
„Да му кажем, шта сам учинио,
„Него да ме Турци њему туже.“
Када Марко у Једрене дође
и на диван пред цара изиђе,
Очи му се бјеху узмутиле,
К'о у гладна у гори курјака:
Кад погледа, кан” да муња сине;
Пита њега царе господине:

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Што си ми се тако раж.љутио!
„Да ти није нестануло блага?“. .
Стаде Марко цару казивати;
Све му каза, кaкoнo је било.
Кад је царе саслушао Марка,
Тад” се царе гротом насмијао,
Пак је Марку био бесједио:
„Бе аферим, мој посинко Марко! -
„Да нијеси тако учинио,
„Ја те не бих више сином звао:
„Свако Type може везир бити,
„, А јунака нема, као Марко.“
Пак се мани у цепе свилене
и извади хиљаду дуката,
Те их даје Краљевићу Марку:
„Нај то тебе, мој посинко Марко,
„Пак ти иди, те се напиј вина.“
Марко узе хиљаду дуката,
и отиде с царева дивана ;
Ал' цар Марку дукате не даје,
Да он иде пити рујно вино,
Већ да му се кине са очију ;
Јер се Марко врло ражљутио.

105

110

[ocr errors]

Марко није уз рамазан вино.
Цар Сулеман јасак учинио,
Да с не пије уз рамазан вино,
Да с' не носе зелене доламе,

Да с не пашу, сабље оковане, Да сне игра колом уз кадуне; Марко игра Колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, Још нагойн още и ације, Да и они с њиме пију вино. Иду Турци цару на парницу: „Цар Сулеман, и отац и мајко! „Нијеси ми јасак учинио, „Да с' не пије уз рамазан вино, „Да c не носе зелене доламе, „Да с' не пашу сабље оковане, Да е не игра колом уз кадуне; „Марко игра колом уз кадуне, „Марко наше сабљу оковану, „Марко носи зелену доламу, „Марко пије уз рамазан вино; „Па му просто, да сам пије вино, „Већ нагони още и ације, Да и они с њиме пију вино.“ Кад је царе разумео речи, Он пошиље два своја чауша: „Отидите, два чауша млада, „Пак кажите Краљевићу Марку „Да га царе на диван зазива.“ Отидоше два чауша млада. Кад дођоше Краљевићу Марку, Али Марко под шатором пије, Пред њим купа од дванаест ока;

30

« PreviousContinue »