Page images
PDF

Беседе му два чауша млада:
„Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
„Тебе царе на диван зазива,
„Да ти идеш цару на дивана.“
Расpди се Краљевићу Марко,
Пак довати ону купу с вином,
Па удара царева чауша,
Прште купа а прште и глава,
И проли се и крвца и вино.
Оде Марко цару на дивана,
Седе цару до десна колена,
Самур-калпак на очи намиче,
А буздован уза се привлачи,
Бритку сабљу на крило намиче.
Беседи му царе Сулемане:
„Мој посинко, Краљевићу Марко!
„Та ја јесам јасак учинио,
„Да с” не пије уз рамазан вино,
„Да с” не носе зелене доламе,
„Да с” не пашу сабље оковане,
„Да с” не игра колом уз кадуне;
„Добри људи о злу говорише,
„На јаднога Марка потворише,
„Да ти играш колом уз кадуне,
„Да ти пашеш сабљу оковану,
„Да ти носиш зелену доламу,
„Да ти пијеш уз рамазан вино,
„Још нагониш оџе и аџије,
„Да и они с тобом пију вино.
„За што калпак на очи намичеш?
„Што л' буздован уза се привлачиш?

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

„Што ли сабљу на крило намичеш?“
Ал' беседи Краљевићу Марко:
„Поочиме, царе Сулемане!
„Ако пијем уз рамазан вино,
„Ако пијем, вера ми доноси: 70
„Ак" нагоним оџе и аџије,
„Не може ми та образ поднети,
„Да ја пијем, они да гледају,
„Нек не иду мени у меану;
„Ако л” носим зелену доламу, 75
„Млад сам јунак и доликује ми:
„Ако л" пашем сабљу оковану,
„Ја сам сабљу за благо купио;
„Ако играм колом уз кадуне,
„Ја се, царе, нисам оженио, - 8()
„И ти с”, царе био неожењен; |-
„Ако калпак на очи намичем,
„Чело гори с царем се говори,
„Што буздован уза се привлачим
„И што сабљу на крило намичем, 85
„Ја се бојим, да не буде кавге,
„Ако би се заметнула кавга, *
„Тешко оном, тко ј најближе Марка!“
Гледи царе на четири стране,
Не има ли тко ближе до Марка: 90
Ал' код Марка нигди никог нема,
Већ најближе царе Сулемане; .
Цар с одмиче, Марко се примиче,
Док дотера цара до дувара;
Цар се маша руком у џепове, 95
Он извади стотину дуката,

Па и даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, те се напиј вина.“

72. Турци у Марка на слави.

Бога моли Краљевићу Марко
Од године опет до године,
Да прослави крсно име красно,
Крсно име, светог летног Ђурђа,
Да му Турци на свето не дођу, 5
А кад Марку свети Ђурађ дође,
Сву господу на свето зазива,
У двору му три софре бијау:
Прва софра дванаест владика,
Друга софра господа ришћанска, 10
Трећа софра ништи и убоги;
Марко служи вино свештеником
И убавој господи ришћанској,
Мајка служи ниште и убоге,
А Јелица носи ђаконије, 15
Ваистину послао на стражу,
Да му чува стражу од Турака,
Да му Турци на свето не дођу.
Отуд иду три аге цареве
И за њима триест јањичара, 20
У глас вичу три аге цареве
И за њима триест јањичара:
„Каурине, отвори капију,
„Да видимо, луди каурине,

„Како Марко крсно име служи.“

Слуга лепо Турски одговара:
„Манте ме се, Турци јањичари!
„Ја вам не смем отворити врата,
„Ја се бојим господара мога.“
Ал' то Турци ништа и не маре,
Потргоше триест буздована,
На капији оборише врата,
На слугина плећа набројише
Триест и шест златни буздована,
Добро слуги леђа намекшаше.
Кад јунаку бојак досадио
И јуначка плећа утрнула,
Оде Марку у дворе плачући,
Беседи му Краљевићу Марко:
„Ваистина, моје чедо драго!
„Што је, сине, те сузе проливаш?
„Ил' си гладан, ил' си жедан, сине?
„Ако с гладан, ето ђаконије;
„Ако с“ жедан, ето вина ладна:
„Немој грозне сузе проливати,
„Не скрви ми моје име крсно.“
Ал' беседи слуга Ваистина:
„Господару, Краљевићу Марко!
„Нит” сам гладан па нити сам жедан:
„Зло је мене изело из леба,
„А горе ме из вина попило
„А у твоме двору господскоме:
„Ти ме посла, да ти чувам стражу,
„Тко би теби сачувао стражу?
„Отуд иду три аге цареве
„И за њима триест јањичара,

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„У глас вичу три аге цареве:
„ „Каурине, отвори капију,
„ „Да видимо, луди каурине,
„ „Како Марко крсно име служи.“ 60
„Ја им лепо Турски одговарам:
„Манте ме се, Турци јањичари!
„ „Ја вам не смем отворити врата,
„Ја се бојим господара мога;“
„Но то Турци ништа и не маре, 65
„Потргоше триест буздована,
„На капији оборише врата,
„И на моја плећа набројише
„Триест и шест златни буздована.“
Кад је Марко саслушао речи, 70
Узе Марко сабљу и буздован,
Па се стаде софри заклињати:
„Чујете ли, соФро и господо:
„Тако мене не родила мајка,
„Племенита госпођа краљица, 75
„Не могу вам Прилип накитити
„Ни босиљком ни руменом ружом,
„Већ све редом Турскијем главама.“
А стаде га закљињати мајка,
Племенита госпођа краљица: 80
„Не мој Марко, моје чедо драго!“
Мајка вади дојке из недара:
„Не убила т” рана материна!
„Немој данас крви учинитн,
„Данас ти је крсно име красно: 85
„Тко ти данас у дворове дође,
„Напој жедна, а нарани гладна

« PreviousContinue »