Беседе му два чауша млада : „Да чујеш ли, Краљевићу Марко ! „Тебе царе на диван зазива, „Да ти идеш цару на дивана. “ Расрди се Краљевићу Марко, Пак довaти ону купу с вином, Па удара царева чауша, Прште купа апрште и глава, . и проли се и крвца и вино. Оде Марко цару на дивана, Седе цару до десна колена, Самур-калпак на очи намиче, А буздован узa се привлачи, Бритку сабљу на крию намиче. Беседи му царе Сулемане: „Мој посинко, Краљевићу Марко! 50 „Та ја јесам јасак учинио, „Да с не пије уз рамазан вино, „Да c не носе зелене доламе,

да с не пашу сабље оковане, „Да сне игра колом уз кадуне; „Добри људи озму говорише, „На јаднога Марка потворише, „Да ти играш колом уз кадуне, „Да ти панеш сабљу оковану, „Да ти носиш зелену доламу, „Да ти пијеш уз рамазан вино, „Још нагониш още и ације, „Да и они с тобом пију вино. „За што калпак на очи намичеш? „Што "буздован узa се привлачиш? 65

„Што ли сабљу на крило намичени ?..
Ал' беседи Краљевићу Марко:
„Поочиме, царе Сулемане! -
„Ако пијем уз рамазан вино,
„Ако пијем, вера ми доноси;
„Ак” нагоним още и ације,
„Не може ми та образ поднети,
„Да ја пијем, они да гледају,
„Нек не иду мени умеану;
„Ако л' носим зелену доламу,

75 „Млад сам јунак и доликује' ми ; „Ако л пашем сабљу оковану, „Ја сам сабљу за благо купио ; „Ако играм колом уз кадуне, „Ја се, царе, нисам оженио, „И ти с, царе био неожењен; „Ако калпак на очи намичем, „Чело гори с царем се говори, „Што буздован узa се привлачим „И што сабљу на крило намичем, 85 „Ја се бојим, да не буде кавге, „Ако би се заметну.а кавга, " „Тешко оном, тко јнајближе Марка!". Гледи царе на четири стране, Не има ли тко ближе до Марка: 90 Ал' код Марка нигди никог нема, Beh најближе царе Сулемане ; . Цар содмиче, Марко се примиче, Док дотера цара до дувара; Цар се маша руком у цепове,

Па и даје Краљевићу Марку:
„Иди, Марко, те се напиј вина.“

Турци у Марка на слави.
Бога моли Краљевићу Марко
Од године опет до године,
Да прослави крсно име красно,
Крсно име, светог летног Ђурђа,
Да му Турци на свето не дођу;
А кад Марку свети Ђурађ дође,
Сву господу на свето зазива,
У двору му три соФре биjay:
Прва софра дванаест владика,
Друга софра господа ришћанска,
Трећа софра ништи и убоги;
Марко служи вино свештеником
и убавој господи ришћанској,
Мајка служи ниште и убоге,
А Јелица носи ђаконије,
Ваистину послао на стражу,
Да му чува стражу од Турака,
Да му. Турци на свето не дођу.
Отуд иду три аге цареве
и за њима триест јањичара,
У глас вичу три аге цареве
и за њима триест јањичара:
„Каурине, отвори капију,
„Да видимо, луди каурине,
„Како Марко крсно име служи.“

20

Слуга лепо Турски одговара:
„Ман'те ме се, Турци јањичари!
„Ја вам не смем отворити врата,
„Ја се бојим господара мога.“
Ал' то Турци ништа и не маре,
Потргоше триест буздована,
На капији оборише врата,
На слугина плећа набројише
Триест и шест златни буздована,
Добро слуги леђа намекшaше.
Кад јунаку бојак досадио
и јуначка плећа утрнула,
Оде Марку у дворе плачући,
Беседи му Краљевић у Марко:
„Ваистина, моје чедо драго!

.
„Што је, сине, те сузе проливаш ?
„Ил' си гладан, ил' си жедан, сине?
„Ако с гладан, ето ђаконије;
„Ако с' жедан, ето вина ладна :
„Немој грозне сузе проливати,
„Не скрви ми моје име крсно.“
Ал' беседи слуга Ваистина :
„Господару, Краљевићу Марко!
„Нит сам гладан па нити сам жедан:
„Зло је мене изело из леба,
„А горе ме из вина попило
„А утвоме двору господскоме : :
„Ти ме посла, да ти чувам стражу;
„Тко би теби сачувао стражу?
„Отуд иду три аге цареве
„И за њима триест јањичара,

„У глас вичу три аге цареве:

„Каурине, отвори капију, у „Да видимо, луди каурине,

„Како Марко крсно име, служи. “с. „Ја им лепо Турски одговарам: „Ман'те ме се, Турци јањичари!

„Ја вам не смем отворити врата, ,,,Ја се бојим господара мога; „Но то Турци ништа и не маре, „Потргоше триест буздована, „На капији оборише врата, „И на моја плећа набројише „Триест и шест златни буздована. “ Кад је Марко саслушао речи, Узе Марко сабљу и буздован, Па се стаде софри заклињати : „Чујете ли, софро и господо! „Тако мене не родила мајка, „Племенита госпођа краљица, „Не могу вам Прилип накитити „Ни босиљком ни руменом ружом, „Већ све редом Турскијем главама.“ А стаде га закљињати мајка, Племенита госпођа краљица: „Не мој Марко, моје чедо драго!“ Мајка вади дојке из недара: „Не убила т” рана материна ! „Немој данас крви учинити, „Данас ти је крсно име красно: „Тко ти данас у дворове дође, „Напој жедна, а нарани гладна

ни