Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][ocr errors]

Она

[ocr errors]

зи

100

„За душицу твоји родитеља
„И за здравље твоје и Јелино.“
То је Марко послушао мајку,
Сабљ остави, буздован не ктеде,
У двор иду за невољу Турци
Па и седа за трпезу редом :
„Ваистина, донеси им вина,

Душо Јело, носи ђаконију.
Слуга носи вино и ракију,
А Јелица царску ђаконију;
Ужинаше, напише се вина.
Кад се Турци понапише вина,
Турци Турски међ' собом беседе:
„Море, друштво! ајд” да путујемо,
„Док нам није присела ужина.“
Мисле Турци, не зна Турски Марко,
Ал' је Марко у цара дворио
Преко мора у Шаму Турскоме,
Дворио га за седам година,
Па је чисто Турски научио,
Кан” да га је Туркиња родила;
Па је Марко Турком беседио :
„Море Турци, сед'те, пијте вино,
„Плаћајте ми слуги мелемашче;
„Баш ако ли и тако не ћете,
„Ви станите, да вам одударим
„По једаред мојим буздованом,
„Умом више буздовану нема,
„Четрдесет ока ладна гвожђа,
„Дваест ока лепа чиста сребра,
„и шест ока жеженога злата:

105

110

115 120

125

130

„Једно с другим шесет и шест ока;
„То видите да сте заслужили,
„Поклем сте ми врата оборили,
„На мог слуге плећа набројили
„Триест и шест златни буздована. “
Ал' све Турке повата грозница
Од Маркова страшна буздована:
Сваки вади по дваест дуката,
Аге ваде по триест дуката,
Меѓу Марку на скут на доламу,
Не би ли се беда оставила;
Ал' се беда оставити не hе:
Каурин се вина понапио,
Рад је с Турци да замете кавгу:
„Море, Турци, сед'те, пијте вино,
„Дарујдете вашу кравајношу,
„Није моја Јела робињица,
„На себи је свилу помрчила,
„Док је вама ужину донела.“
Ал' је Турком голема невоља:
Већ у једни понестало блага,
У заима један од другога,
Сваки вади по десет дуката,
Аге ваде по дваест дуката,
Меѓу Марку на скут на доламу,
Грће Марко у цепове руком.
Оде Марко у двор певајући
Јевросими својој старој мајки :
„Јевросима, моја стара мајко!
„Не узимам благо од Турака,
„Не узимам, што ја блага немам,

135

140

145 150

„Већ узимам благо од Турака,
„Нек се пева и нек приповеда,
„Што јчинио Марко од Турака.“
Одош” Турци из двора плачути,
Турци Турски међ' собом беседе:
„Бог убио свакога Турчина,
„Који више каурину дође,
„Кад каурин крсно име служи !
„Што дадосмо за једну ужину,
„Била брана за годину дана.“

155

[ocr errors]

Орање Марка Краљевића. Вино пије краљевићу Марко Са старицом Јевросимом мајком, А кад су се напојили вина, Мајка Марку стаде бесједити: „0 мој синко, Краљевићу Марко! , 5 „Остави се, синко, четовања, „Јер зло добра донијети не ће, „А старој се досадило мајци „Све перући крваве хаљине; „Већ ти узми рало и волове, - . 10 „Пак ти ори брда и долине, „Те сиј, синко, шеницу , бјелицу, „Те ти рани и мене и себе.“ То је Марко послушао мајку: Он узима рало и волове;

15 Ал' не ope брда и долине, Beh oн ope цареве друмоме;

Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова.“ —
„Море Турци, не газ'те орања. “ —
„Море Марко, не ори друмова.“ –
„Море Турци, не газ’те орања “ —
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби Турке јањичаре,
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао.“

25

30

74.

Смраш Марка Краљевића. Поранио Краљевићу Марко У неђељу прије јарког сунца Покрај мора Урвином планином. Када Марко био уз Урвину, Поче њему Шарац посртати, Посртати и сузе ронити. То је Марку врло мучно било, Па је Марко Шарцу говорио: „Давор”, Шаро, давор' добро моје! „Ево има сто и шесет љета „Како сам се с тобом састануо, „Још ми нигда посрнуо ниси, „А данас ми поче посртати, „Посртати и сузе ронити:

[merged small][ocr errors]

15

[ocr errors]

20

ими

25

„Нека Бог зна, добро бити не ће, • „Хоће једном бити према глави,

„Јали мојој, јали према твојој.“
То је Марко у ријечи био,
Кличе вила с Урвине планине, .
Те дозива Краљевића Марка:

соо мореа.
Побратиме, Краљевићу Марко!
„Знадеш, брате, што ти коњ посрhе?
„Жали Шарац тебе господара,
„Јер ћете се брзо растанути. “
Али Марко вили проговара:
„Б'јела вило, грло те бољело!
„Како бих се са Шарцем растао,
„Кад сам прош'о земљу и градове,
И обиш'о Исток до Запада, .
„Та од Шарца бољег коња нема,
„Нит” нада мном бољега јунака?
„Не мислим се са Шарцем растати
„Док је моје на рамену главе. “
Ал' му б'јела одговара вила:
„Побратиме, Краљевић у Марко!
„Тебе нитко Шарца отет” не ће,
„Нит” ти можеш умријети, Марко,
„Од јунака ни од оштре сабље,
„Од топуза ни од бојна копља,
„Ти с не бојиш на земљи јунака;
„Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
„Ја од Бога од старог крвника.
„Ако л' ми се вјеровати не ћеш,
„Када будеш вису на планину,
„Погледаћеш с десна на лијево,

30

HOM

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »