„За душицу твоји родитеља 66 „И за здравље твоје и Јелино. “ 90 95 100 „Море, друштво! ајд' да путујемо, „Док нам није присела ужина.“ Мисле Турци, не зна Турски Марко, Преко мора у Шаму Турскоме, 105 Дворио га за седам година, Баш ако ли и тако не ћете, „Ви станите, да вам одударим „По једаред мојим буздованом, "У мом више буздовану нема, Четрдесет ока ладна гвожђа, „Дваест ока лепа чиста сребра, „И шест ока жеженога злата: 110 115 99 „Једно с другим шесет и шест ока; Рад је с Турци да замете кавгу: „Није моја Јела робињица, 66 На себи је свилу помрчила, „Док је вама ужину донела. Ал' је Турком голема невоља: Већ у једни понестало блага, Узаима један од другога, Сваки вади по десет дуката, Аге ваде по дваест дуката, Међу Марку на скут на доламу, Грће Марко у џепове руком. Оде Марко у двор певајући Јевросими својој старој мајки : „Јевросима, моја стара мајко! „Не узимам благо од Турака, „He узимам, што ја блага немам, 120 125 130 135 140 145 „Већ узимам благо од Турака, 66 Нек се пева и нек приповеда, „Што ј чинио Марко од Турака. " Одош Турци из двора плачући, Турци Турски међ' собом беседе: „Бог убио свакога Турчина, „Који више каурину дође, „Кад каурин крсно име служи! Што дадосмо за једну ужину, „Била брана за годину дана. 73. 66 Орање Марка Краљевића. Вино пије Краљевићу Марко Са старицом Јевросимом мајком, А кад су се напојили вина, Мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко! Остави се, синко, четовања, „Јер зло добра донијети не ће, „А старој се досадило мајци "Све перући крваве хаљине; 99 Већ ти узми рало и волове, „Пак ти ори брда и долине, Већ он оре цареве друмоме; 150 155 5 10 15 66 66 66 66 Отуд иду Турци јањичари, 74. Смрш Марка Краљевића. Поранио Краљевићу Марко 99 Како сам се с тобом састануо, „Још ми нигда посрнуо ниси, 20 25 30 5 10 66 „Нека Бог зна, добро бити не ће, Те дозива Краљевића Марка: 99 Али Марко вили проговара: 99 99 99 99 99 99 Та од Шарца бољег коња нема, „Нит' нада мном бољега јунака? Не мислим се са Шарцем растати „Док је моје на рамену главе." Ал' му б'јела одговара вила: „Побратиме, Краљевићу Марко! „Тебе нитко Шарца отет не ће, Нит' ти можеш умријети, Марко, „Од јунака ни од оштре сабље, „Од топуза ни од бојна копља, „Ти с не бојиш на земљи јунака; „Већ ћеш, болан, умријети, Марко, „Ја од Бога од старог крвника. „Ако л' ми се вјеровати не ћеш, „Када будеш вису на планину, „Погледаћеш с десна на лијево, 15 20 25 30 35 40 45 |