70 80 Баш кан” да си под земљицом био ? Бесједи јој нејачак Јоване : „Шути, сејо, ако Бога знадеш! „Мене јесте голема невоља: „Док сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха ; А како се браћа иженише, „Девет б'jелих кућа начинисмо ; „За то сам ти поцрњeo, cejo.“ и он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица, И опрема господске дарове, Да дарује браћу и снашице: Браћи реже свилене кошуље, А снахама бурме и прстење. Ал' је Јово врло устављаше : „Ти не иди, моја мила сејо, „Док још браће у походе дође.“. Ал' Јелица останути не hе; Она спреми господске дарове; Отале се Јово подигао и са шњиме сестрица Јелица. А кад близу двора долазише, Код двора је пребијела црква. Па бесједи нејачак Јоване: „Ти почекај, моја мила сејо, „Док ја одем за бијелу цркву: „Кад смо средњег брата оженили, „Ја сам златан прстен изгубио, „Да потражим, моја мила сејо.“. Оде у гроб нејачак Јоване, 85 90 95 А остаде сестрица Јелица 100 105 Ал' у двору кука кукавица ; То не била сиња кукавица, Веће њина остарила мајка. А Јелица на врата долази, Она виче из грла бијела: 110 „Јадна мајко, отвори ми врата. Стара мајка из двора бесједи: „Ид одатле, од Бога моријо, „Девет си ми сина уморила, „Имен” хоћеш остарилу мајку ? 115 А Јелица била бесједила : „Јадна мајко, отвори ми врата, „Ово није од Бога морија, „Већ Јелица твоја мила шћерца Па јој мајка отворила врата, 120 10. 22 43 5 10 15 Колико се браћа миловала, Под њима се добри коњи љубе. Бег Милан-бег брату говорио : „А мој брате, беже Драгутине! Ходи, брате, да се иженимо. Бег Драгутин брату говорио: „Ласно би се, брате, иженили; „Ал' кад туђе сеје саставимо, „Туђе ће нас сеје завадити, Башка ће нам дворе поградити, „Између њих трње посадити, „И кроз трње воду навратити, „Нека трње у висину расте, „Да се никад састат” не моремо.“ Бег Милан-бег брата не слушаше, Већ испроси лијепу ђевојку и покупи киһене сватове, Те доведе лијепу ђевојку. Начинио шенлук и веселье. Кад је било ноћи по јацији, Младијенце у ђердек сведоше ; Када беже у одају уђе. Ађевојка стоји под дуваком, Он за собом затворио врата, Диже цури пули дувак с лица, Сину лице, кано жарко сунце, Бег загрли лијепу ђевојку, Хотијаше, да је и поьуби; Ал' му вели лијепа ћевојка : „Господару, бего Милан-бего! „Не дам теби лица обьубити, 20 25 30 99 35 40 45 „Док не видим твога брата главе, Те се мртва по авлиjи ваља.“ Ондар јој је бего говорио: „Не будали, лијепа ћевојко! „Волим брата од очињег вида; „Ко би мог'о брату кидисати?“ Вели њему лијепа ћевојка: „Ако ти је као кидисати, Ти ћеш сјутра рано уранити, Па ти хајде улов упланину, „И поведи брата Драгутина, Понесите сиве соколове, „Поведите хрте и загаре, „Па крећите тице јаребице, „Напушћајте сиве соколове, „Нек Фатају тице јаребице; „А крећите срне и кошуте, „Напушћајте хрте и загаре, Нека тару срне и кошуте; „Па најпошље, бего Милан-бего, Ти заметни хајку у планини, „Па ти крени звијера арслана, Свога брата метни на бусију, „Откуда һе арслан ударити, Па ће њега арслан погубити. То је бего одмах каил био, Он јој рече, да ће учинити; Тада му је лице допуштила. Кад у јутру зора заб'јелила, Поранио беже Милан-беже, Иде брату у другу одају, 50 22 55 60 75 Да он буди брата Драгутина; 80 85 99 90 95 |