Page images
PDF

Турише га дору на рамена,
Додаше му копље убојито;
Познаде га доро од мејдана,
Па му оде силан поиграват“.
Окрену га Дојчин низ чаршију;
Колико му силан подиграва,
Из калдрме искаче камење.
Ал' говоре Солунски трговци:
„Вала Богу! вала јединоме!
„Од како је Дојчин преминуо,
„Није бољи јунак проишао
„Кроз Солуна града бијелога,
„Ни бољега коња пројахао.“
Оде Дојчин у поље широко
Ка шатору црна Арапина.
Кад га виђе црни Арапине,
Од страха је на ноге скочио,
Па говори црни Арапине:
„Ој Дојчине, да те Бог убије!
„Јоште ли си, море, у животу?
„Ходи, јолдаш, да пијемо вино,

[ocr errors]

„Џаба тебе порез од Солуна.“
Ал' говори болани Дојчине:
„Изиђ' курво, црни Арапине!
„Изиђи ми на мејдан јуначки,
„Да јуначки мејдан дијелимо,
„А ласно је пити рујно вино
„И љубити Солунске ђевојке.“
Вели њему црни Арапине:
„Богом брате, војвода Дојчине!

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Ти се прођи кавге и ђавола,
„Но одјаши, да пијемо вино,
„Џаба тебе порез од Солуна,
„И џаба ти Солунске ђевојке;
„Кунем ти се Богом истинијем,
„Да ти овђе никад доћи не ћу.“
Кад то виђе болестан Дојчине,
Ђе му Арап изићи не смије,
Он нагони дебела дорина
На његова бијела шатора,
На копљу му шатор претурио.
Кад да видиш чуда под шатором!
Под шатором триест ђевојака,
Међу њима црни Арапине.
Ја кад виђе црни Арапине,
Ђе га с Дојчин оканити не ће,
Он се вати вранцу на рамена, “
А у руку копље убојито,
Изиђоше у поље широко,
Наљутише коње од мејдана.
Проговара болесан Дојчине:
„Удри курво, црни Арапине,
„Удри прије, да ти жао није.“
Баци копље црни Арапине,
Да удари болесна Дојчина,
Ал' се доро боју научио,
Клече доро до зелене траве,
Високо га копље претурило,
Те удара у земљицу црну,
Пола копља у земљу нагнао,

А пола се одломило било,

215

220 .

225

230

235

240

Кад то виђе црни Арапине,
Плећи даде бијежати стаде,
Право бјежи к бијелу Солуну,
А за њиме болани Дојчине
Таман Арап на врата Солунска,
А стиже га болани Дојчине,
Па потеже копље убојито,
Прикова га Солуну за врата,
Па повади сабљу Аламанку,
Те Арапу одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитио,
Арапове очи извадио,
Очи зави у танка јаглука,
Баци главу у зелену траву.
Па он оде тамо уз чаршију,
Кад је био побратиму своме,
Побратиму Петру налбантину,
Он дозивље свога побратима:

„Изиђ, побро, да ти потков платим,

„Што си мене коња потковао,
„Потковао вересијом дора.“
Проговара Перо налбантине:

“ „Побратиме, болани Дојчине!

„Нијесам ти дора потковао:
„Ја се, брате, мало нашалио,
„Анђелија љута и проклета,
„Она плану, како ватра жива,
„Па одведе некована дора.“
„Њему вели болесан Дојчине:

„Изиђ амо, да ти потков платим.“

Он изиђе пред свога дућана,

245

250

255

260

265

270

275

Ману сабљом болани Дојчине,
Налбантину одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитио,
Извадио очи налбантину,
Очи зави у јаглука танка, 280
Главу баци на мермер-чаршију,
Право оде двору бијеломе,
Пред двором је дора одсједнуо,
Па он сједе на меку ложницу, |-
Па извади очи Арапове, | 285
Те их баци својој милој сеји:
„Ето, селе, очи Арапове,
„Нека знадеш, да их љубит" не ћеш,
„Селе моја, за живота мога.“
Па извади очи налбантове, 29()
Те их даје љуби Анђелији: -
„Нај ти, Анђо, очи налбантове,
„Нека знадеш, да их љубит" не ћеш,
„Љубо моја, за живота мога.“
То изусти, а душу испусти. 295

79. Женидба Ђурђа Смедеревца.

Кад се жени Смедеревац Ђуро,
На далеко запроси ђевојку, e
У лијепу граду Дубровнику,
У онога краља Мијаила,
По имену Јерину ђевојку. 5
Ђуро проси, краље му је даје.
Док испроси лијепу ђевојку,

Строши Ђуро три товара блага,
Док дарива свасти и пунице,
Он потроши хиљаду дуката.
Када стаде свадбу уговарат”,
Онда краље говорио Ђуру:
„Чујеш мене, Смедеревче Ђуро
„Када дођеш Смедереву твоме,
„Те ти станеш купити сватове,
„Ти не зови Срба у сватове,
„Јер су Срби тешке пијанице,
„А у кавзи љуте кавгаџије,
„Опиће се, заметнуће кавгу,
„Не ћеш кавзи џевап учинити,
„А камо ли одвести ђевојку;
„Већ ти зови Грке и Бугаре,
„Купи свата, колико ти драго,
„По ђевојку, кад је тебе драго.“
Кад то зачу Смедеревац Ђуро,
Опрема се двору бијеломе,
Па он оде Смедереву граду,
У путу га ситна књига стиже
Од Јерине лијепе ђевојке:
„Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
„Кад ти дођеш бјелу Смедереву,
„Те ти станеш купити сватове,

[merged small][merged small][ocr errors]

„Из нашега града Дубровника,
„Ја некмоли извести ђевојке;
„Веће зови Србе у сватове;

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »