Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small]

Турише га дору на рамена,
Додаше му копље убојито;
Познаде га доро од мејдана,
Па му оде силан поиграват'.
Окрену га Дојчин низ чаршију;
Колико му силан подиграва,
Из калдрме искаче камење.
Ал' говоре Солунски трговци:
„Вала Богу! вала јединоме!
„Од како је Дојчин преминуо,
„Није бољи јунак пройшао
„Кроз Солуна града бијелога,
„Ни бољега коња пројахао.“
Оде Дојчин у поље широко
Ка шатору црна Арапина.
Кад га виђе црни Арапине,
Од страха је на ноге скочио
Па говори црни Арапине:
„Ој Дојчине, да те Бог убије!
„Јоште ли си, море, у животу?
„Ходи, јолдаш, да пијемо вино,
„А прођи се кавге и ђавола,
„Џаба тебе порез од Солуна. “ .
Ал' говори болани Дојчинё:
„Изиђ” курво, црни Арапине!
„Изиђи ми на мејдан јуначки,
„Да јуначки мејдан дијелимо,
„А ласно је пити рујно вино
И љубити Солунске ћевојке. “
Вели њему црни Арапине:
Богом брате, војвода Дојчине!

200

205

210 215

220

225

њима

„Ти се прођи кавге и ђавола, „Но одјаши, да пијемо вино, „Џаба тебе порез од Солуна, „И џаба ти Солунске ћевојке; „Кунем ти се Богом истинијем, „Да ти овђе никад доћи не һу. “ Кад то виђе болестан Дојчине, Бе му Арап изићи не смије, Он нагони дебела дорина На његова бијела шатора, На копљу му шатор претурио. . Кад да видиш чуда под шатором! Под шатором триест ђевојака, Међу њима црни Арапине. Ја кад виђе црни Арапине, Бе га с Дојчин оканити не ће, Он се вати вранцу на рамена, А у руку копље убојито; Изиђоше у поље широко, Наљутише коње од мејдана. Проговара болесан Дојчине: „Удри курво, црни Арапине, „Удри прије, да ти жао није. “ Баци копље црни Арапине, Да удари болесна Дојчина, Ал' се доро боју на учио, Клече доро до зелене траве, Високо га копље претурило, Те удара у земљицу црну, Пола копља у земљу нагнао, А пола се одломило било,

230

240

245

250

255

Кад то виђе црни Арапине, .
Плећи даде бијежати стаде,
Право бјежи к бијелу Солуну,
А за њиме болани Дојчине
Таман Арап на врата Солунска,
А стиже гз болани Дојчине,
Па потеже копље убојито,
Прикова га Солуну за врата,
Па повади сабљу Аламанку,
Те Арапу одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитио,
Арапове очи извадио,
Очи зави у танка јаглука,
Баци главу у зелену траву.
Па он оде тамо уз чаршију,
Кад је био побратиму своме,
Побратиму Петру налбантину,
Он дозивље свога побратима:
„Изиђ', побро, да ти потков платим,
„Што си мене коња потковао,
„Потковао вересијом дора.“
Проговара Перо Налбантине:
„Побратиме, болани Дојчине!
„Нијесам ти дора потковао:
„Ја се, брате, мало нашалио,
„Анђелија љута и проклета,
„Она плану, како ватра жива,
„Па одведе некована дора.“
„Њему вели болесан Дојчине:
„Изиђамо, да ти потков платим.“
Он изиђе пред свога" дуһана,

260

265

270

275

[ocr errors]

Ману сабљом болани Дојчине,
Налбантину одсијече главу,
Па на сабљи главу дохитио,
Извадио очи налбантину,
Очи зави у јаглука танка,

280 .
Главу баци на мермер-чаршију,
Право оде двору бијеломе,
Пред двором је дора одсједнуо,
Па он сједе на меку ложницу,
Па извади очи Арапове,

285 Те их баци својој милој сеји: „Ето, селе, очи Арапове, „Нека знадеш, да их љубит” не hеш, „Селе моја, за живота мога.“ Па извади очи налбантове,

290 Те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, „Нека знадеш, да их љубит” не ћеш, . „Љубо моја, за живота мога. “ То изусти, а душу испусти.

295

[ocr errors][merged small]

Женидба Ђурђа Смедеревца.
Кад се жени Смедеревац Буро,
На далеко запроси ђевојку,
У лијепу граду Дубровнику,
У онога краља Мијаила,
По имену Јерину ђевојку.
Туро проси, краље му је даје.
Док испроси лијепу ћевојку,

Строши Туро три товара блага,
Док дарива свасти и пунице,
Он потроши хиљаду дуката.
Када сте де свадбу уговарат”,
Онда краље говорио Буру:
„Чујеш мене, Смедеревче Буро!
„Када дођеш Смедереву твоме,
„Те ти станеш купити сватове,
„Ти не зови Срба у сватове,
„Јер су Срби тешке пијанице,
„А у кавзи љуте кавгације,
„Опиће се, заметнуће кавгу,
„Не hеш кавзи цеваг учинити,
„А камо ли одвести ђевојку;
„Већ ти зови Грке и Бугаре,
„Купи свата, колико ти драго,
„По ћевојку, кад је тебе драго.“
Кад то зачу Смедеревац Буро,
Опрема се двору бијеломе,
Па он оде Смедереву граду,
У путу га ситна књига стиже
Од Јерине лијепе ћевојке:
„Чујеш мене, Смедеревче Туро!
„Кад ти дођеш б'јелу Смедереву,
„Те ти станеш купити сватове,
„Ти не слушај старца баба мога:
„Ти не зови Грка ни Бугара,
„Не hеш изић” ни изнијет” главе
„Из нашега града Дубровника,
„Ја некмоли извести ћевојке;
„Веће зови Србе у сватове;

[merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »