Page images
PDF
EPUB

195

200

[ocr errors]

205

Кад то зачу Старина Новаче,
Он погледа на Груицу свога,
A Груица не шће ни на кога,
Веће скочи на ноге лагане,
Па он оде уз бијелу кулу,
Кад изиђе на кулу танану,
Срете њега двоје Латинчади
с двије оштре сабље у рукама,
На Груицу јуриш учинише, -
Паде Грујо по земљици црној,
Ману руком и мачем зеленим,
Од двојице начини четири,
Па он пође низ бијелу кулу,
Јави му се Јерина ћевојка:
„Стани мало, дијете Груица!
Па му баци јабуку од злата:
„Нај то тебе, дијете Груица :
„Ако тебе до невоље буде,
„Нека знадеш, ђе Јерина сједи. “
Сиће Грујо Старини Новаку
и донесе главе од Латина.
Истом Грујо сједе за трпезу,
А повика сбедена Латинче:
Чујеш куме, Старина Новаче!
Ето доље под бијелом кулом,
„Ту имају три коња витеза,
„У седлима до три бојна копља,
„Врхови им небу окренути,
„Да прескочиш три Коња витеза,
„Па да водиш Јерину ђевојку.“
Кад то зачу Старина Новаче,

210

215

220 225 260

230

235

Он погледа Краљевића Марка,
Марко гледа од Сибиња Јанка,
Јанко гледа Рељу Бошњанина,
Реља скочи на ноге лагане,
Па он оде под бијелу кулу,
и прескочи три коња витеза
и на њима до три копља бојна,
Па потеже сабљу оковану,
Око коња дванаест катана,
Све дванаест Реља погубио,
Па узима три коња витеза,
Одведе их Старини Новаку.
Истом Реља сједе за трпезу,
Али виче с бедена Латинче:
„Хајде куме, Старина Новаче!
„Те стријеђај на кули јабуку.“
Гледа Новак војводу Милоша,
Милош скочи на ноге лагане,
Узе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели на кули јабуку,
Па донесе Старини. Новаку.
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Старини Новаку:
„Да ја знадем, ђе сједи Јерина,
„Ја их не бих више ни молио.“
Вели њему дијете Груица:
„Хајде за мном, Краљевићу Марко,
„Виђео сам, ђе сједи Јерина.“
Изиђоше на кулу танану,
И нађоше Јерину ћевојку,
Сведоше је низ танану кулу,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

265

270

Ал' повика с бедена Латинче:
„Чујеш куме, Старина Новаче!
„Пред вама је сада затворено
„Седамдесет и седам капија.“
Проговори Краљевићу Марко:
„Дај ми, Грујо, Шарца од мејдана,
„На њему су кључи од капија.“
Грујо њему доведе Шарина;
Кад се Марко довaти Шарина,
Па потеже тешку топузину,
Колико се Марко ражљутио,
Како врата која удараше,
На четири поле одлијећу,
Док он дође на градску капију
Тврда бјеше, да је Бог убије!
Кад удара тешком топузином,
Сва се љуља из темеља кула,
и просу се из куле камење;
Ал' повика Дубровачки краљу
(На кули се оној догодио):
„Немој више ударати, Марко.“
Па долеће и донесе кључе,
и отвори од капије врата.
Стаде Марко капији на врата,
Броји својих хиљаду сватова,
Сватови му на број изиђоше.
Онда рече Краљевићу Марко :
„Ходи амо, пријатељу краљу,
„Ходи краљу, да се дарујемо,
„Дарујемо, и да с опростимо,
„Што је који учинио квара.“

[merged small][merged small][ocr errors]

290

Дође њему Дубровачки краљу,
Ои мишљаше и очекиваше,
Да ће њега даривати Марко;
Ману Марко топузином тешком,
Мртав краље паде на капију,
А отиде хиљада сватова,
Прав” одоше Смедереву граду,
Кад су дошли граду Смедереву,
Лијепо их Буро дочекао,
и држа их петнаест данака ;
Оде Буро с Јерином на кулу,
А остали сваки двору своме.

295

Bas

[ocr errors]

80.

Ђурђева Јерина. Пошетала Ђурђева Јерина: Испод града б'јела Смедерева Покрај воде тихога Дунава, А за њоме Гргуревић Максо, За Максимом мајка Максимова. Бесједила Бурђева Јерина : „Мој унуче, нејачак Максиме! „Би ли мене нешто сјетовао? „Ја имадем шћерцу мљезиницу; „Троји су је просци запросили: „Једно проси Вилип Мацарине, „Од Мацарске од земље богате; „Друго проси од Москова краљу ; „Треће проси цар Отмановићу „Од Стамбола града Цариграда;

. 10

15

25

„Сјетуј мене, дијете Максиме, „Ком ћу просцу моју ћерку дати?“. Бесједи јој дијете Максиме: „Ја ћу тебе, бако, сјетовати: „Ако хоћеш мене послушати, „Подај ћерку Вилипу Маџару, „Те ће она бити у богату; „Ако не даш ћерку за Маџара, „А ти подај од Московске краљу, „Кад будемо с краљем пријатељи, „Москови су од боја јунаци, „Могу нама помоћ војевати; „Ако ли је дадеш за Турчина, „Турчин хоће земљу од мираза, „Хоће земљу, хоће и градове.“ Кад то зачу Ђурђева Јерина, Максима је руком ударила, Удари га руком по образу, Како га је лако ударила, Ударила по бијелу лицу, Четири му помјерила зуба, Максим паде у траву зелену, Свега г' црна крвца обалила, Крвцу пљује, а тихо бесједи: „Бог т” убио, моја стара бако! „Куд је дала, уз’о час је дала! „С њоме дала земљу и градове!“ Како рече, онако се стече: Даде ћерку за Отмановића, и с њом даде земљу и градове.

[ocr errors]
« PreviousContinue »