Page images
PDF
[ocr errors][merged small]

Подиже се господине краљу Од прекрасне од Маћедоније Из питома места Смедерева Од својега двора честитога, С собом води дванаест војвода; 5 Подиже се итар лов ловити. На Ковину Дунав пребродио, Па се маши Влашке земље равне, Док с" доити Вршачке планине, •Лов ловио Вршачком планином, 10 •Лов ловио летњи дан до подне. *Тако краљу Бог и срећа дала, Те од лова ништа не улови: Ни јелена, ни кошуте брзе, Нити каква од ситна звериња. 15 Добар краља кобак сукобио, Сукоби га војвода Сибињска, С собом води три стотин" Маџара И шездесет деце Каравлаa, Краљ му Божју помоћ називао: 20 „Божја помоћ, војводо Сибињска!“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније! „Златна круно под небом на земљи, „Јасна звездо на Маћедонији! 25 „Звао би те, да се напијемо,

„Немам овде вина ни ракије,

[ocr errors]

„А да си ме затекао, краљу,
„Код Немеша бана Вршачкога,
„Може бити, да би се напили;
„Већ сам с децом игру заметнуо,
„Оди, краљу, да се поиграмо.“
Ал' беседи господине краљу:

„Брате Јанко, будаласта главо!

„За нас није вика, ни скакање,
„Већ је за нас вино и ракија,
„И господство, да господујемо,

- „Мудра памет, да паметујемо;

„У мен“ има и млађи војвода,
„Који би се ради поиграти,
„Своме краљу образ осветлати.“
Распе краљу свилена шатора,
Зелен шатор од зелене свиле,
На њем“ златни дванаест крстова,
Тринаеста јабука од злата,
У њој сјаји бесцен камен драги,
Под шатором седе пити вино,
Посађује до десна колена
Елчи-башу Дојчетића Вука,
Па до Вука Бошка Рајчевића,
Па Стојана Степојева сина,

Па до њега Јовицу Ресавца,

Кучајинска бојна копљеника
Од Ресаве лепе воде ладне;
Па до њега Големовић-Ђуру,
Па до Ђуре Орловића Павла,
Па до Павла Радо-бег-Мијајла,
До Мијајла Грчића Манојла,

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

До Манојла Шајновић-Дамњана,
До Дамњана Облачића Рада,
А до Рада Каицу Радоњу,
Каицом је совру зачелио
Спроћ честитог лица краљевога.
Каква ј красна Каица војводо!
У каквом ли господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром поткoвaнe,
А чакшире од плаве кадиве;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За калпаком од сребра челенка,
О њој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
У челенки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајину водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Бела лица, црни науcница, 90
Црн му перчин појас премашио:
Преко крила гола сабља бритка,
Преко голе сабље пије вино;
Покрај чизме буздован позлаћен.
Кад се трипут обредише вином, 95
Каица ти на ноге устаде,
Па се своме он поклања краљу:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Пусти мене међ Маџаре, бабо!
„Да се мало поиграм с Маџари.“ 100
А краљ Ђурађ заче беседити:
„О Каица, моје чедо драго!
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!
„Сабљо бритка свагда на мејдану! 105
„А крепoсти међу војводама!
„Пустићу те међ Маџаре, сине!
„Ал”, тако ти улеве од краља!
„И тако ти леба царевога!
„Немој, сине, заметати кавге; 110
„Нас је мало, а млого Маџара:
„Што нас има? дванаест војвода,
„Није шала три стотин" Маџара
„И шездесет деце Каравлаa!“

| Ал Каица беседио краљу: 115

„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Не ћу, бабо, заметати кавге
„А тако ми улеве краљеве!
„И тако ми леба царевога!“
Краљ га не сме отправити сама, 120
Већ шњим посла Облачића Рада;
Обе љуте змије од крајине.
Војводе се међ Маџаре шећу,
А Маџари игру започеше,
Прву игру, трка пешачкога; 125
Кад потрча Облачићу Раде,
Он натрча три стотин" Маџара
И шездесет деце Каравлаa,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше, 130
Другу игру, кола Маџарскога;
Кад заигра Каица Радоња,
Он надигра три стотин" Маџара
И шездесет деце Каравлаa,
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. 135
А Маџари игру започеше, -
Трећу игру, скока јуначкога;
А кад скочи Облачићу Раде,
Он натскочи три стотин" Маџара
И шездесет деце Каравлаa, 140
Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
А Маџари игру започеше,
Започеше камена с рамена;
Камен дође Каици војводи,
Кад се баци Каица војвода, 145
Он надбаци три стотин" Маџара
И шездесет деце Каравлаa,
Маџар-Јанка од Ердељ-краине.
Ал' беседи војвода Сибињска:
„Мили Боже, да луда каура ! | 150
„Што би снаге, камену предаде.“

« PreviousContinue »