Page images
PDF
EPUB

81.

С мра војводе а и це.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ЧКОМПа

Подиже се господине краљу Од прекрасне од Маћедоније Из питома места Смедерева Од својега двора честитога, с собом води дванаест војвода; Подиже се итар лов ловити. На Ковину Дунав пребродио, Па се маши Влашке земље равне, Док с доити Вршачке планине, Лов ловио Вршачком планином, Лов ловио летњи дан до подне. Тако краљу Бог и срећа дала, Те од лова ништа не улови: Ни јелена, ни кошуте брзе, Нити каква од ситна звериња. Добар краља кобак сукобио , Сукоби га војвода Сибињска, с собом води три стотин Маџара и шездесет деце Каравлаа ; Краљ му Божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо Сибињска !“ . Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Mahедоније! „Златна круно под небом на земљи, „Јасна звездо на Маћедонији! „Звао би те, да се напијемо, „Немам овде вина ни ракије,

[merged small][ocr errors][ocr errors]

„А да си ме затекао, краљу, „Код Немеша бана Вршачкога, „Може бити, да би се напили; „Већ сам сдецом игру заметнуо, „Оди, краљу, да се поиграмо.“ Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо! „За нас није вика, ни скакање, „Већ је за нас вино и ракија, „Л господство, да господујемо, „Мудра памет, да паметујемо; „У мен” има и млађи војвода, „Који би се ради поиграти, „Своме краљу образ осветлати. “ Распе краљу свилена шатора, Зелен катор од зелене свиле, На (м” златни дванаест крстова, Тринаеста јабука од злата, У њој сјаји бесцен камен драги; Под шатором седе пити вино, Посађује до десна колена Елчи-башу Дојчетића Вука, Па до Вука Бошка Рајчевића, Па Стојана Степојева сина , Па до њега Јовицу Ресавца, Кучајинска бојна копљеника Од Ресаве лепе воде ладне; Па до њега Големовић-Буру, Па до Туре Орловића Павла, . Па до Павла Радо-беr-Мијајла, До Мијајла Грчића Манојла,

[ocr errors]

гуру,

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

До Манојла Шајновић-Дамњана, .
До Дамњана Облачића Рада,
А до Рада Каицу Радоњу;
Каицом је совру зачелио
Спроһ” честитог лица краљевога. ,
Каква красна Каица војводо!
У каквом ли господском оделу!
На плећи му зелена долама
Од кадиве, извезена златом,
На долами токе сува злата,
А покрај њи тридесет путаца,
Свако му је од по литре злата,
А под грлом литра и по злата,
Које му се на бурму одвија,
Те војвода њиме пије вино;
На војводи чизме и чакшире,
Чизме су му сребром потковане, ..
А чакшире од плаве кадиве ;
По долами коласта аздија,
Сва од сребра и од чиста злата;
На војводи калпак свиле беле,
За калпаком од сребра челенка,
оњој златни триста трепетљика,
Свака ваља два дуката златна,
У челенки два камена драга,
Војводи се види путовати,
Кроз крајин у водити војводе,
У по ноћи, кано и у подне;
Око врата колајна од злата,
За појасом две убојне стреле;
Висок јунак, танак у појасу,

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][merged small]

Бела лица, црни на усница,
Црн му перчин појас премашиo ;
Преко крила гола сабља бритка ,
Преко голе сабље пије вино;
Покрај чизме буздован позлаћен
Кад се трипут обредиш е вином,
Каица ти на ноге устаде,
Па се своме он поклања краљу:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Пусти мене међ” Мацаре, бабо!
„Да се мало поиграм с Маџари.“
А краљ Бурађ заче беседити
„о Каица, моје чедо драго!
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!
„Сабљо бритка свагда на мејдану!
„А крепости међу војводама !
„Пустићу те међ Мацаре, сине!
„Ал', тако ти улеве од краља !
И тако ти леба царевога!
„Немој, сине, заметати кавге;
„Нас је мало, а млого Маџара:
„Што нас има? дванаест војвода,
„Није шала три стотин Мадара
И шездесет деце Каравлаа !“
Ал Каица беседио краљу:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
„Не һу, бабо, заметати кавге
„А тако ми улеве краљ еве!
„И тако ми леба царевога !
Краљ га не сме отправити сама,

105

110

115

120

125

130

135

Већ шњим посла Облачића Рада;
Обе љуте змије од крајине.
Војводе се међ” Мацаре шећу,
A Маџари игру започеше,
Прву игру, трка пешачкога;
Кад потрча Облачићу Раде,
Он натрча три стотин Маџара
и шездесет деце Каравмаа,
Магар-Јанка од Ердељ-крајине.
A Маџари игру започеше,
Другу игру, кола Маџарскога;
Кад заигра Каица Радоња,
Он надигра три стотин Маџара
и шездесет деце Каравлаа,
Мацар-Јанка од Ердељ-крајине.
A Мацари игру започеше,
Трећу игру, скока јуначкога;
А кад скочи Облачићу Раде,
Он натскочи три стотин Мауара
и шездесет деце Каравмаа,
Маџар-Јанка од Ердем-крајине.
A Марари игру започеше,
Започеше камена срамена;
Камен дође Каици војводи,
Кад се баци Каица војвода,
Он надбаци три стотин” Маџара
и шездесет деце Каравмаа,
Маџар-Јанка од Ердељ-краине.
Ал беседи војвода Сибињска :
„Мили Боже, да луда каура!
„Што би снаге, камену предаде. “

140

145

предаде 4 : 150

« PreviousContinue »