Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Кад Каица разумео речи,
Он отима камен од Мацара,
Да белегу своју посведочи; *)
Кад се баци Каица војвода,

155
Од белега даље одбацио.
Расрди се војвода Сибињска,
Па припаса сабљу оковану,
Па се краљу под шатора шеће:
„Краљу Бурфу од Маћедоније! 160
„Оди краљу, да се променимо:
„Дај ти мени дванаест војвода,
„Голе, босе, у кошуљи танкој,
„Ја ћу теби три стотин” Мауара
Све на коњма под оружјем светлим, 165
И даћу ти шесет Каравлаа,
„И даћу ти на сваку годину
„За живота три товара блага. “
Славан Ђурађ заче беседити:
„Брате Јанко, будаласта главо! 170
„Јеси чуо, да ли запамтио:
„Да је била проја за шеницу ?
„Да ли Мацар за Маћедонију?
„Да ли Србин за Ердељ-крајину?
„Не дам саме Канце војводе

175 „За четири на крајини бана: „За Немеша бана Вршачкога, „За Гецију бана Тителскога,

[ocr errors]

“) и сад кад се момци бацају камена ваља биљегу своју

цосвједочиши, т. ј. по други пут бацити дoнде, че се не бројн,

180

[ocr errors]

185

190

„За Иштвана бана Сланкаменска
„И за Петра бана Варадинског,
Све до Вршца па до Варадина,
За сву земљу и четири бана ;
За то не дам војводе Канце,
„А камо ли остали војвода!"
Расрди се војвода Сибињска ,
Па ишета пред шатора свил'на,
Па дозива војводу Каицу:
„Од јуначе, да с надстрељујемо!
„Да бијемо нишан за облаком.
Гди је Мацар оком погледао,
Ту Каица стрелом ударио,
Зла Каици срећа приступила,
Те не гледа стреле у Мацара,
Већ он гледа нишан за облаком:
Запе стреле од Сибиња Јанко,
и устрели војводу Канцу
На зло место баш под сису леву,
Токе разби, срце му расече,
Земљи паде војвода Каица,
Врисну јунак, као соко сиви:
„Краљу Ђурђу, родитељу красни!
Уби мене Мацар изненада
„Брез јуначког мога огледања
„Моје сабље и деснице руке !
Скочи краљу на ноге лагане,
Па Каицу узима на крило,
Па Каицу и грли и љуби:
„Мој пернати од сунашца штите!
„Дико моја свагда на дивану!

195

200

205 210 245

[ocr errors]

215

220

[ocr errors]

Бритка сабљо свагда на мејдану! „А крепости међу војводама! „Можеш ли ми преболети, сине? „Да те баба на лекаре даде?“ A Каица једва изговара : „Краљу Бурђу, родитељу красни! „Ја ти, бабо, преболети не һу; „Јер су стреле пусте отроване, „На змијину једу накаљене; „Ако можеш, освети ме, бабо!“. То изрече, па се с душом раста. Краљ закука, кано кукавица : „Jo Каица, мој соколе сиви! „Ал' ти баби крила одломише И обадва ока извадише! Како ће те преболети баба ? „На Бељацу оставити сама, „Да ми чуваш брез промене стражу Па погледа оком на војводе, А војводе један на другога, Па се добри дойтише коња, Бојна копља земљи положише, За бритке се сабље превaтише, Међ Мацаре јуриш учинише, Погнаше се по пољу Бељацу. Да је коме стати погледати, Шта војводе од Маџара раде! Тако краљу Бог и срећа даде, Од војвода нико не погибе Разма главом Каица Радоња ; Од Маџара нико не остаде

225

[ocr errors]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

250

Разма главом од Сибиња Јанко,
и он бежи Вршцу на крајини.
А војводе, браћа милостива,
Са сабљама сандук отесаше,
Саранише војводу Каицу,
Чело главе копље ударише,
На копље му сокола метнуше,
За копље му коња привезаше,
По гробу му оружје простреше;
Од Мацара унку начинише,
Обградише гроба Каичина,
Да Маџари к њему не долазе,
Да му мртву не претресу тело.
Кука краљу, кано кукавица:
„J’о Каица, моје чедо драго!
„Дико моја свагда на дивану!
„Сабљо бритка свагда на мејдану!
„И крепости међу војводама!
„Сува злата Смедеревски кључи!
„Десно крило од Српске крајине!
„Како ће те преболети баба !
Како ће те оставити сама,
„Да ми чуваш на Бељацу стражу
„Брез промене докле је крајине!“

255

: 260

82.

Женидба Тодора од Сашалай а.

Седе Тодор за вечеру с мајком
у Сталаћу граду бијеломе
У својем у двору господскоме,

22

10

[ocr errors]

22

15

[ocr errors]

Вечерају, пију вино ладно ;
Стаде мати сузе просипати,
Своме сину поче беседити:
оТодоре, моје чедо драго !
„Већ сам, сине, врло остарила,
„Остарила и онемоћала,
„Не могу ти пословати, сине,
Ни по белу двору посртати,
„Нити твоје госте приватати,
„Већ просипај ризницу и благо,
Те ти проси госпођу девојку,
Тебе љубу, а мене одмену,
Нека ради по господску двору. “
Тодор мучи, ништа не беседи,
Повечера и напи се вина,
Па устаде на ноге јуначке,
Па се часну крсту прекрстио,
Поменуо оца Николаја
и недељу и васкрсеније
и велико часно ванђелије,
Па ужеже рзан јасну свећу,
Те одшета коњма уахаре,
и изведе ђогу бабајина,
Трипут га је зоби назобно,
и трипут rа напојио вина,
Оседла га седлом Цариградским,
А заузда уздом сератлијнском;
Па на себе руо измењује,
Све убаво руо крајишњичко,
А на главу каnу и скувију,
За скувију нозлаћено перје,

[ocr errors][merged small]
[ocr errors]
« PreviousContinue »