190 195 200 „А још лепше, браћо, испратио. “ , Па се мајки у дворе поврати: „Сандаћија, моја мила мајко! „Светуј мене, моја слатка рано! „Куд ћу саде, на коју ли страну? „Ако бићи Смедереву славну, „Оће мене Бурађ обесити; „Ако ићи цару у Цариград, „Назваћу се царев нови пребег. “ А девојка слуша од девера, Пак се млада пусти од девера, Пак Тодора привати за руку: „0 Тодоре, драги господару! : „Зазор ми је у: те погледати, „А камо ли с тобом беседити, „Бит” не може, ваља беседити: „Ти не иди славну Смедереву, „Нит ти иди месту Цариграду, „Одброј мене дван'ест товар” блага, „И дај мене Србље витезове, „Седамдесет бојнокопљаника, „Копљаника, избрани јунака, „Ја ћу сама ићи Смедереву, „Да Јерини за'ви арач вратим; „А тако ми добре среһе моје! „Невере ти учинити не hy.“ Онда уста Тодор Поморавац, Те отвори на ризници врата, и одброји дван'ест товар блага, и даде јој Србље витезове. Да госпођи заФайта нема ел 205 0 220 225 230 Путујући сама Смедереву; Оде шњима граду Смедереву. Кад је била граду на погледу, Далеко је Јерина видела Са чардака са бијеле куле, Чим је вид'ла, тим је и познала, и на њу се гротом насмејала : „Благо мене, ето снае моје! „Невере ми учинила није, „Венчаһу је за браца Томаша.“ Поклања се љуба Тодорова : „0 Јерина, несуђена за'во! „Не могу се по двапут венчати „За живота господара мога.“ То не слуша Јерина госпођа, Већ под сиљем окумила кума, и под сиљем нагна свештенике, Те венчала браца и снашицу. А кад дошла она ноћца тамна, Те сведоше двоје младенаца, Кад Томаша санак преварио, Трже ноже љуба Тодорова, Те заклала браца Јеринина. Кад у јутру бео дан освану, Подранила госпођа Јерина, Те отишла у нову ал-башчу, И набрала цвећа свакојака, Да пробуди браца и снашицу; Кад ђердеку отворила врата, Сва ложница у крви огрезла, Абратац јој у крви лежаше, 235 240 245 Невеста му стоји чело главе, 250 У руку јој ножеви крвави. Кад то виде Јерина госпођа, УД 'ри лицем о земљицу чарну, А запишта, као змија љута : „За што, снао? да од Бога нађеш! 255 „За што си ми браца уморила? „Да ниј” ово Јерина госпођа! „Ни ти не ћеш по свету одити.“ Повикаше Србљи витезови, Седамдесет бојнокопљаника: 260 „Остани се, Јерина госпођо! „Од невесте љубе Тодорове, „Од невесте, од наше госпође! „Да нис' ово Србљи витезови ! „Ни ти не ћеш по свету одити.“ 265 Онда оде Јерина госпођа, Оде брже на дивана Бурђу: „Славни Ђурђу, Српска круно златна! „Снаа ми је невер” учинила, „Заклала ми браца у ложници.“ 270 Тад јој стаде Бурађ беседити: „0 Јерина, луда женска главо! „Шта с тражила, још си малю нашла: „А нисам ли тебе беседио: „Остани се, Јерина госпођа, 275 „Од невесте љубе Тодорове ?с. Она свога браца изгубила, Свога браца саранила лепо, Са снаом се лепо помирила, ам. а исав јој је арач поклонила, Те невеста оде двору своме. Облак Радосав. Поранио облак Радосаве Низ широко поље Годоминско, Кад је био насред Годомина, Сретоше га дв'је госпође младе: Једно љуба Бијелић-војводе, А друго је Златокосић-Павла ; Носе младе двоје ћеце лудо. Кад сретоше Ђурђеву војводу, оскуту му обискоше младе, Љубе •Рада у скут и у руку, Па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак Радосаве! „Богом куме и светим Јованом! „Крсти нама двоје ћеце лудо, „Па ти иди Смедереву граду, „Тамо су ни наши господари: „Бијелићу и Златокосићу, „Утавници госпође Јерине, „Па их хоће младе да погуби; „Но се моли госпођи Јерини, „Нек их пусти из тавнице клете. “ Ал' говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! „Ви узмите двоје ћеце лудо, „Па идите двору бијеломе, и 40 „A ја одох Смедереву граду Из тавнице, да је Бог убије!.. |