Page images
PDF
EPUB

66

„А још лепше, браћо, испратио. “ Па се мајки у дворе поврати:

99

99

Сандаћија, моја мила мајко! „Светуј мене, моја слатка рано! „Куд ћу саде, на коју ли страну? „Ако ћ ићи Смедереву славну, Оће мене Ђурађ обесити; "Ако ћ ићи цару у Цариград, „Назваћу се царев нови пребег.“ А девојка слуша од девера, Пак се млада пусти од девера, Пак Тодора привати за руку: ,0 Тодоре, драги господару! „Зазор ми је у те погледати, „А камо ли с тобом беседити, „Бит’не може, ваља беседити: „Ти не иди славну Смедереву, „Нит ти иди месту Цариграду, „Одброј мене дван'ест товар блага,

99

[ocr errors]

И дај мене Србље витезове,

„Седамдесет бојнокопљаника,
„Копљаника, избрани јунака,
„Ја ћу сама ићи Смедереву,
„Да Јерини за'ви арач вратим;
„А тако ми добре среће моје!
„Невере ти учинити не ћу.“
Онда уста Тодор Поморавац,
Те отвори на ризници врата,
И одброји дван'ест товар блага,
И даде јој Србље витезове.
Да госпођи зафаита нема

,

190

195

200

205

210

215

Путујући сама Смедереву;
Оде шњима граду Смедереву.
Кад је била граду на погледу,
Далеко је Јерина видела

Са чардака са бијеле куле,

220

Чим је видела, тим је и познала,

225

И на њу се гротом насмејала:
„Благо мене, ето снае моје!
„Невере ми учинила није,
„Венчаћу је за браца Томаша.“
Поклања се љуба Тодорова:
„О Јерина, несуђена заво!
„Не могу се по двапут венчати
„За живота господара мога.“
То не слуша Јерина госпођа,
Већ под сиљем окумила кума,
И под сиљем нагна свештенике,
Те венчала браца и снашицу.
А кад дошла она ноћца тамна,
Те сведоше двоје младенаца,
Кад Томаша санак преварио,
Трже ноже љуба Тодорова,
Те заклала браца Јеринина.
Кад у јутру бео дан освану,
Подранила госпођа Јерина,
Те отишла у нову ал-башчу,
И набрала цвећа свакојака,
Да пробуди браца и снашицу ;
Кад ђердеку отворила врата,
Сва ложница у крви огрезла,
А братац јој у крви лежаше,

230

235

240

245

Невеста му стоји чело главе,
У руку јој ножеви крвави.
Кад то виде Јерина госпођа,
Удри лицем о земљицу чарну,
А запишта, као змија љута:

"За што, снао? да од Бога нађеш!
„За што си ми браца уморила ?
„Да нијово Јерина госпођа !

"Ни ти не ћеш по свету одити.“
Повикаше Србљи витезови,
Седамдесет бојнокопљаника:
"Остани се, Јерина госпођо!
Од невесте љубе Тодорове,

[ocr errors]

„Од невесте, од наше госпође!
"Да нисово Србљи витезови!
Ни ти не ћеш по свету одити.“

99

Онда оде Јерина госпођа,

Оде брже на дивана Ђурђу :

66

„Славни Ђурђу, Српска круно златна!
„Снаа ми је невер учинила,
„Заклала ми браца у ложници. “
Тад' јој стаде Ђурађ беседити:
„О Јерина, луда женска главо!
„Шта с тражила, још си мало нашла;
"А нисам ли тебе беседио:
„„Остани се, Јерина госпођа,

,,,, Од невесте љубе Тодорове ?%
Она свога браца изгубила,
Свога браца саранила лепо,
Са снаом се лепо помирила,

250

255

260

265

270

275

И сав јој је арач поклонила,
Те невеста оде двору своме.

83.

Облак Радосав.

Поранио Облак Радосаве

Низ широко поље Годоминско,
Кад је био насред Годомина,
Сретоше га дв'је госпође младе:
Једно љуба Бијелић-војводе,
А друго је Златокосић-Павла ;
Носе младе двоје ђеце лудо.
Кад сретоше Ђурђеву војводу,
О скуту му обискоше младе,
Љубе •Рада у скут и у руку,
Па одоше смјерно говорити:
„Богом куме, Облак Радосаве !
„Богом куме и светим Јованом !
„Крсти нама двоје ђеце лудо,
„Па ти иди Смедереву граду,

[ocr errors]

, Тамо су ни наши господари : „Бијелићу и Златокосићу, „У тавници госпође Јерине, „Па их хоће младе да погуби; „Но се моли госпођи Јерини,

99

Нек их пусти из тавнице клете.“

Ал

говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! „Ви узмите двоје ђеце лудо, „Па идите двору бијеломе,

280

5

10

15

20

25

„А ја одох Смедереву граду
„Молити се Ђурђу и Јерини,

[ocr errors]

Нека пусте ваше господаре „Из тавнице, да је Бог убије!“ То изрече, оде Смедереву, А кад дође ка Ђурђевој кули, Али сједи Смедеревац Ђурђе, Ево сједи пред бијелом кулом, И са шњиме Тодор од Сталаћа и Појезда од Голупца града; Они пију црвенику вино; Но кад дође Облак Радосаве, А он њима Божју помоћ даде, Па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе! „Јазук тебе и господству твоме, „Што с Јерини, Ђурђе, допустио, „Те погуби толике војводе

[ocr errors]
[ocr errors]

И поломи крила од крајине!

Но ти с молим, драги господару !
„Поклони ми двије војеводе:
„Бијелића и Златокосића,

„Те их пусти са дна из тавнице.
Ал му вели Смедеревац Ђурђе:
„Слуго моја, Облачићу Раде!
„Иди, слуго, на горња вјешала,

[ocr errors]

Отишло је тридесет катана,

„Одвели су двије војеводе,
„Хоће ти их данас објесити;
„Но се моли госпођи Јерини,

99

[ocr errors]

Не ћелти их она поклонити.

66

30

35

40

45

50

55

66

« PreviousContinue »