66 „А још лепше, браћо, испратио. “ Па се мајки у дворе поврати: 99 99 Сандаћија, моја мила мајко! „Светуј мене, моја слатка рано! „Куд ћу саде, на коју ли страну? „Ако ћ ићи Смедереву славну, Оће мене Ђурађ обесити; "Ако ћ ићи цару у Цариград, „Назваћу се царев нови пребег.“ А девојка слуша од девера, Пак се млада пусти од девера, Пак Тодора привати за руку: ,0 Тодоре, драги господару! „Зазор ми је у те погледати, „А камо ли с тобом беседити, „Бит’не може, ваља беседити: „Ти не иди славну Смедереву, „Нит ти иди месту Цариграду, „Одброј мене дван'ест товар блага, 99 И дај мене Србље витезове, „Седамдесет бојнокопљаника, , 190 195 200 205 210 215 Путујући сама Смедереву; Са чардака са бијеле куле, 220 Чим је видела, тим је и познала, 225 И на њу се гротом насмејала: 230 235 240 245 Невеста му стоји чело главе, "За што, снао? да од Бога нађеш! "Ни ти не ћеш по свету одити.“ „Од невесте, од наше госпође! 99 Онда оде Јерина госпођа, Оде брже на дивана Ђурђу : 66 „Славни Ђурђу, Српска круно златна! ,,,, Од невесте љубе Тодорове ?% 250 255 260 265 270 275 И сав јој је арач поклонила, 83. Облак Радосав. Поранио Облак Радосаве Низ широко поље Годоминско, , Тамо су ни наши господари : „Бијелићу и Златокосићу, „У тавници госпође Јерине, „Па их хоће младе да погуби; „Но се моли госпођи Јерини, 99 Нек их пусти из тавнице клете.“ Ал говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! „Ви узмите двоје ђеце лудо, „Па идите двору бијеломе, 280 5 10 15 20 25 „А ја одох Смедереву граду Нека пусте ваше господаре „Из тавнице, да је Бог убије!“ То изрече, оде Смедереву, А кад дође ка Ђурђевој кули, Али сједи Смедеревац Ђурђе, Ево сједи пред бијелом кулом, И са шњиме Тодор од Сталаћа и Појезда од Голупца града; Они пију црвенику вино; Но кад дође Облак Радосаве, А он њима Божју помоћ даде, Па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе! „Јазук тебе и господству твоме, „Што с Јерини, Ђурђе, допустио, „Те погуби толике војводе И поломи крила од крајине! Но ти с молим, драги господару ! „Те их пусти са дна из тавнице. Отишло је тридесет катана, „Одвели су двије војеводе, 99 Не ћелти их она поклонити. 66 30 35 40 45 50 55 66 |