Page images
PDF

„Видите ли, моје сестренице!
„Ја виђите оке соколове,
„Оваке су оке у Секуле.“
Отален се војска подигнула,
Прав одоше у поље Косово.
- - - - „“
„Мој ујаче, од Сибиња Јанко!
„Немој дати умље за безумље,
„Цара ћу ти жива донијети
„У зубима гује шестокриле.“
Цар се Турски сазда у сокола,
Па одлеће небу под облаке,
Припази га Бановић Секула,
Па се сазда у шарену гују,
Па одлеће небу под облаке,
Те Турскога цара уватио,
Донесе га Јанку на чадора,
Стоји писка цара Сулемана,
Стоји писка, како љуте гује.
Јанко бјеше лего под чадором,
Бјеше лег”о санак боравити,
Кад се прену и очима виђе,
Он дозива бан-деспота Ђура:
„Богом брате, бан-деспоте Ђуро!
„Да виш, брате, чуда великога
„На мојему бијелу чадору:
„Уватила шестокрила гуја,
„Уватила сивога сокола,
„Пишти соко, како гуја љута;
„Ил' ћу бити гују, ил' сокола?

[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Ал' говори бан-деспоте Ђуро:
„Зар не знадеш, од Сибиња Јанко,
„Да ми јесмо гн"језда соколова, 75
„А Турци су гн"језда гујинега?
„Удри гују, не удpи сокола.“
Кад то зачу од Сибиња Јанко,
Запе стрјелу за златну тетиву,
Те удари гују шестокрилу, 80
Писну гуја, не пусти сокола;
Другом запе стрјелу тетиву,
Те удара гују шестокрилу,
Писну гуја, не пусти сокола;
Трећом запе стрјелу за тетиву, 85
Те удара гују шестокрилу,
Писну гуја, упусти сокола,
Гуја му се гаип учинила,
А соко се диже под облаке.
Мало време за тим постајало, 90
Ал' Секулу мало жива носе,
Па говори Бановић Секула:
„Мој ујаче, од Сибиња Јанко!
„Нисам ли ти, јадан, бесједио:
„ „Немој дати умље за безумље, 95
„„Цара ћу ти жива донијети
„У зубима гује шестокриле?“
Вели њему од Сибиња Јанко:
„Мој сестрићу, Бановић-Секула!
„Мореш ли ми ране пребољети, 100
„Да ти тражим од мора ећиме,
„Да ти градим мекане мелеме?“
Вели њему Бановић Секула:

„Не могу ти, ујко, пребољети:
„Што си гују једном ударио, 105
„Десну си ми руку саломио;
„Што си гују другом ударио,
„Десну си ми ногу саломио;
„Што си гују трећом ударио,
„То си мене у срц" ударио; 110
„Већ м укопај, ујко, подалеко,
„Подалеко у гори зеленој,
„Да ми Турски коњи гроб не газе.“
То изусти Бановић Секула,
То изусти, а душу изпусти“). 115

“) Приповиједају (као што се н пјева), да је бан-деспот Ђуро (Ђурађ Смедеревац) прије тога питао Јанка: „Да ти да Бог, Сибињска војводо! „Да добијеш цара на Косову, „Каку б нама вјеру оставио?“ А он одговорио, да ће им оставити лијепу Маџарску вјеру: да граде мисе и да вјерују Pим-папу. Онда бан-деспот Ђуро пошаље посланике Турскоме цару, те га запита, каку ће им он вјеру оставити, ако разбије Маџаре; а Турски цар одговори: „Начинићу цркву и џамију, „Обадвије једну поред друге: „Ко ће клањат“, нек ид“ у џамију, „Ко ће с крстит“, нек иде у цркву.“ И за то веле да је бан-деспот Ђуро преварно Јанка,

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

Запросио Поповић Стојане
На далеко лијепу ђевојку,
У питому Млетку Латинскоме,
У Млетачког краља Мијаила,
Прстен ставља, свадбу уговара: 5
Док отиде двору бијеломе
И покупи кићене сватове.
Док он даде прстен и јабуку,
Потрошио три товара блага;
Док дарива свасти и пунице, 10
Даде Стојан хиљаду дуката.
Краљ Стојану тихо говораше:
„О мој зете, Поповић-Стојане!
„Купи свата, колико ти драго,
„По ђевојку, кадгођ тебе драго, 15
„Ал' чујеш ме, Поповић-Стојане!
„Немој водит Срба у сватове,
„Јер су Срби тешке пијанице,
„А у кавзи кавгаџије љуте,
„Опиће се, заметнуће кавгу, 20
„Па је тешко кавзи џевап дати
„У Латинском Млетку плетеноме“);
„Већ поведи Грке и Бугаре.“

“) О овоме Поповићу Стојану нити сам ја што више чуо нити знам осим овога, што се овдје пјева.

“) Плетеноме ваља да значи оно, што је по кућама споља у камену изрезано којешта.

А то слуша госпоја краљица,
Погледала мало на Стојана,
Погледала, па се насмјенула.
Опреми се Поповић Стојане,
Па он оде двору бијеломе,
У путу га књига достигнула
Од пунице ђевојачке мајке:
„О мој зете, Поповић-Стојане!
„Ти не води Грка ни Бугара,
„Већ све зoви Србе у сватове:
„Латини су старе варалице,
„Бојати се какве пријеваре.“
Кад Стојану така књига дође,
Замисли се Поповић-Стојане,
У тој мисли своме двору дође. .
Пред њег” стара ишетала мајка,
Руке шире, у лица се љубе,
Стојан мајку у бијелу руку;
Пита мајка Поповић-Стојана:
„Да мој синко, Поповић-Стојане!
„Јеси л' мене путовао мирно?
„Јеси л' мене снаху испросио,
„Мене снаху, себе вјерну љубу?“
Проговори Поповић-Стојане:
„Мирно сам ти, мати, путовао,
„И тебе сам снаху испросио,
„Тебе снаху, мене вјерну љубу,
„Три товара блага потрошио,
„Осим тога хиљаду дуката
„Док даривах свасти и пунице

„Јоште краљу мене говорио,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »