Page images
PDF
EPUB

„Видите ли, моје сестренице!
„Ја виђите оке соколове,
„Оваке су оке у Секуле. “
Отален се војска подигнула,
Прав” одоше у поље Косово.

Мој ујаче, од Сибиња Јанко!
„Немој дати умље за безумље,
„Цара ћу ти жива донијети
„У зубима гује шестокриле. “

Цар се Турски сазда у сокола,
Па одлеће небу под облаке,
Припази га Бановић Секула,
Па се сазда у шарену гују,
Па одлеће небу под облаке,
Те Турскога цара уватио,
Донесе га Јанку на чадора,
Стоји писка цара Сулемана,
Стоји писка, како љуте гује.
Јанко бјеше лег'о под чадором,
Бјеше лег'о санак боравити,
Кад се прену и очима виђе,
Он дозива бан-деспота Бура:
„Богом брате, бан-деспоте Туро!
„Да ви'ш, брате, чуда великога
„На мојему бијелу чадору:
„Уватила шестокрила гуја,
„Уватила сивога сокола,
„Пишти соко, како гуја љута ;
„Ил ћу бити гују, и” сокола?

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

Ал' говори бан-деспоте Буро:
„Зар не знадеш, од Сибиња Јанко,
..Да ми јесмо гнјезда соколова,
„А Турци су гн'језда губињега?
„Удри гују, не удри сокола.“
Кад то зачу од Сибиња Јанко,
Запе стр’јелу за златну тетиву,
Те удари гују шестокрилу, .
Писну гуја, не пусти сокола;
Другом запе стр’јелу тетиву,
Те удара гују шестокрилу,
Писну гуја, не пусти сокола;
Трећом запе стр јелу за тетиву,
Те удара гују шестокрилу,
Писну гуја, упусти сокола,
Гуја му се гаип учинила,
А соко се диже под облаке.
Мало време за тим постајало,
Ал' Секулу мало жива носе,
Па говори Бановић Секула:
Мој ујаче, од Сибиња Јанко !
„Нисам ли ти, јадан, бесједио :

„Немој дати умље за безумље, „„„Цара ћу ти жива донијети

„У зубима гује шестокриле ?.. Вели њему од Сибиња Јанко: „Мој сестрићу, Бановић-Секула! „Мореш ли ми ране пребољети, „Да ти тражим од мора ећиме, „Да ти градим мекане мелеме ?с. Вели њему Бановић Секула:

[ocr errors]

100

„Не могу ти, ујко, пребољети:
„Што си гују једном ударио,
„Десну си ми руку саломио;
„Што си гују другом ударио,
„Десну си ми ногу саломио ;
„Што си гују трећом ударио,
„То си мене у срц ударио ;
„Већ мукопај, ујко, подалеко,
„Подалеко у гори зеленој,
„Да ми Турски коњи гроб не газе. “
То изусти Бановић Секула,
То изусти, а душу изпусти“).

115 .

*) Приповиједају (као што се и пјева), да је бан-деспот
Туро (Бурађ Смедеревац) прије тога питао Јанка:

„Да ти да Бог, Сибињска војводо!
„Да добијеш цара на Косову,

„Каку 6° нама вјеру оставио?“
А он одговорио, да ће им оставити лијепу Мацарску
вјеру: да граде мисе и да вјерују Рим-папу. Онда
бан-деспот Буро пошаље посланике Турскоме цару, те
га запита, каку ће им он вјеру оставити, ако разбије
Мацаре; а Турски цар одговори:

„Начинићу цркву и џамију,
„Обадвије једну поред друге :
„Ко ће клањат, нек ид” у цамију,

„Ко ће с крстит, нек иде у цркву.“
и за то веле да је бан-деспот Туро преварио Јанка,

87.

Женидба Попови ба Саојана •5).

Запросио Поповић Стојане
На далеко лијепу ђевојку,
У питому Млетку Латинскоме,
У Млетачког краља Мијаила,
Прстен ставља, свадбу уговара:
Док отиде двору бијеломе
И покупи киһене сватове.
Док он даде прстен и јабуку,
Потрошио три товара блага;
Док дарива свасти и пунице,

10 • Даде Стојан хиљаду дуката. Краљ Стојану тихо говораше: „0 мој зете, Поповић-Стојане! „Купи свата, колико ти драго, „По ћевојку, надгођ тебе драго; 15 „Ал” чујеш ме, Поповић-Стојане! „Немој водит Срба у сватове, „Јер су Срби тешке пијанице, „А укавзи кавгације љуте, „Опиће се, заметнуһе кавгу, „Па је тешко кавзи цевап дати „У Латинском Млетку плетеноме ѕв); „Већ поведи Грке и Бугаре.“

[ocr errors]

55) о овоме Поповићу Стојану нити сам ја што више чуо

нити знам осим овога, што се овдје пјева. 6) Плешеноме ваља да значи оно , што је по кућама

споља у камену изрезано којешта.

А то слуша госпоjа краљица,
Погледала мало на Стојана,
Погледала, па се насмјенула.
Опреми се Поповић Стојане,
Па он оде двору бијеломе,
У путу та књига достигнула
Од пунице ћевојачке мајке:
„0 мој зете, Поповић-Стојане!
„Ти не води Грка ни Бугара,
„Већ све зови Србе у сватове:
„Латини су старе варалице, .
„Бојати се какве пријеваре.“
Кад Стојану така књига дође,
Замисли се Поповић-Стојане,
У тој мисли своме двору дође.
Пред њег стара ишетала мајка,
Руке шире, улица се љубе,
Стојан мајку у бијелу руку;
Пита мајка Поповић-Стојана:
„Да мој синко, Поповић-Стојане!
Јеси лмене путовао мирно?
„Јеси л' мене снаху испросио,
„Мене снаху, себе вјерну љубу?
Проговори Поповић-Стојане:
„Мирно сам ти, мати, путовао,
„И тебе сам снаху испросио,
„Тебе снаху, мене вјерну љубу,
„Три товара блага потрошио,
„Осим тога хиљаду дуката
Дов даривах свасти и пунице
,,Јоште краљу мене говорио, .

[ocr errors]
« PreviousContinue »