Page images
PDF
EPUB

55

60

65

„Да не водим Срба у сватове,
„Већ да водим Грке и Бугаре,
У путу ме, мати, књига стиже
„Од пунице ћевојачке мајке,
„Да поведем Србе у сватове:
„Сјетуј мене, моја стара мајко!
„Које сада боље послушати?“
Стара мајка бесједи Стојану:
„Боље, синко, ђевојачку мајку:
„Латини су варалице старе.
„Кума куми од Будима краља,
„Старог свата Мандушића Вука,
„А војводу од Сибиња Јанка,
„А чауша Рељу Крилатицу,
„Барјактара Милош-Обилића,
„А ђевера Краљевића Марка,
„А остале кога тебе драго,
„Па се не бој пријеваре, синко.“
Стојан своју послушао мајку:
Гради књиге на четири стране,
Те сакупи кићене сватове,
Скупи Стојан хиљаду сватова:
Кума куми од Будима краља,
Старог свата Мандушића Вука,
А војводу од Сибиња Јанка,
А чауша Рељу Крилатицу,
Барјактара Милош Обилића,
Ађевера Краљевића Марка.
Па одоше Млетку Латинскоме.
Кад су дошли Млетку Латинскоме,
Лијепо их краљу дочекао:

70

[ocr errors]

75

80

85

90

95

100

Коње воде у подруме доње,
А јунаке на бијеле куле;
Придржа их три-четири дана
Док с одморе коњи и јунаци.
Кад четврто јутро освануло,
Повикаше киһени ча уши:
„Хазурaлa, кићени сватови!
„Кратки данци, а дуги конаци,
„Земан дође, треба путовати.“
Тад” изиђе краљу од Млетака
и изнесе господске дарове:
Куму даје од злата кошуљу,
Старом свату од злата синију,
А војводи од злата јабуку,
А ча ушу копље коштуницу,
A Милошу сабљу оковану,
Краљевићу тешку топузину,
Још му даше коња и ђевојку:
„Ето, Марко, коња и ђевојке:
„До бијела двора Стојанова,
„Предај њему лијепу ђевојку.“
Дигоше се кићени сватови,
Лијепо их краљу испратио,
Све сватове редом даривао,
Ког јаглуком, кога бошчалуком.
Отидоше здраво и весело,
Примише се брду на планину.
Кад изишли брду на планину,
Сједи јунак крај друма широка,
На њему је чудно одијело:
Вас у срми и у чистом злату,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

120

125

130

Тешко га је поклопило перје,
Побратиме, до зелене траве,
Нешто му се црни преко зуба
Колик” јагње од пола године,
Сјају му се токе кроз бркове,
Као јарко кроз горицу сунце,
Жуте му се ноге до кољена,
Побратиме, у чистоме злату,
Покрај њега лежи топузина,
Преко крила копље убојито,
А о бедри сабља окована;
Пије јунак црвенику вино,
Служи му га из горице вила
Десном руком и чашом од злата,
Алијевом мезе му додаје.
Кад наљезе кита и сватови,
Скочи јунак на ноге лагане,
Па говори краљу од Будима:
„Дајде море, од Будима краљу!
„Баци, куме, од злата кошуљу,
„Што су тебе тамо даривали.“
Даде краљу, ријеч не учини.
Краљу прође, а наљезе Вуче,
Зайска му еинију од злата,
Даде Вуче, ријеч не учини.
Тад” наљезе од Сибиња Јанко,
Зайска му од злата јабуку,
Даде Јанко, ријеч не учини.
Ал' ето ти Реље Крилатице,
Зайска му коље коштуницу,
Даде Реља, ријеч не учини.

135

140

145

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Тад” наљезе Милош од Поцерја,
Зайска му сабљу оковану,
Шhаше Милош извадити кавгу,
ᎪᏗ

дружина викну на Милоша:
„Подај сабљу, не замети кавке.
Даде Милон сабљу оковану.
Ал' ето ти Краљевића Марка
и он води коња под ћевојком,
Стаде јунак њему бесједити:
„Дајде море, Краљевићу Марко!
„Дајде, море, коња и ђевојку,
„Што су тебе тамо даривали.“
Вели њему Краљевићу Марко:
„Побратиме, цине од Латина!
„Коњ мој није, а ћевојка туђа,
„А мене су, брате, даривали,
„Даривали тешком топузином,
„И ја ћу је тебе поклонити.“
Више цине убитати не шће,
Већ он пође коња да увати,
Да увати коња под февојком,
Марко скиде тешку топузину,
А завара очи Латинину,
Па он ману тешком топузином
Латинина међу очи црне,
Оба ока њему искочише,
А допаде Краљевићу Марко,
Па од џина одсијече главу,
Свиде с њега ђузел одијело,
Па узима господске дарове,
Сватовима даре повратио:

165

170

175 180

Куму даде кошуљу од злата,
Старом свату од злата синију,
Војеводи од злата јабуку,
А чаушу копље коштуницу,
A Милошу сабљу оковану,
Оста Марку тешка топузина.
Отидоше кићени сватови.
Оде Марко гором пјевајући,
Оста цине ногом копајући.

185

88.

[ocr errors]

Женидба Влаш ufa Радула "). Кад се жени Влашићу Радуле, Запросио лијепу ћевојку, Прстен даје, свадбу уговара: „Ова свадба до петнаест дана, „Док ја одем двору бијеломе И сакупим господу сватове. • Он отиде двору бијеломе и сакупи силу и сватове, Он сакупи три стотине свата; Свате купи, у сватове не ће,

10 Свога коња под ћевојку шиље, и он шиље два брата рођена,

") т. ј. Радул-бега из Каравлaшке, а оженио се из Црне

горе синовицом Ивана Црнојевића, у Црној се гори ова женидба и пјева и приповиједа много пространије, и врло ми је жао, што нијесам могао добити читаве пјесме по реду.

« PreviousContinue »