Page images
PDF
EPUB

А два брата, два мила ђевера.
Па одоше свати по ћевојку;
Тамо су их м'јепо дочекали,
Сваком свату по бошчалук дали,
Младожењи коња и сокола,
и дадоше лијепу ћевојку.
Чауш виче, дабулана риче:

! хазур! кићени сватови! . „Хазур свати, и хазур ђевојка! „Већ хоћемо дома путовати. “ Дигоше се кићени сватови, Отидоше двору бијеломе; Кад су били насред горе чарне, Ал' у гори Дињар Бањанине, На бојно се копље наслонио, Све сватове редом пропустио, А кад дође лијепа ћевојка, Под ђевојком коња уватио. Кад виђеше два мила ћевера, За оштре се сабље дохитише, Да Дињару одсијеку главу; Ал' говори госпођа ћевојка; „0 Бога ви, два мила ђевера! . „Ви немојте њега погубити, „Док чујемо, шта ће говорити, Ласно. ћете њега погубити. “ Преклања се Дињар Бањанине, Пред ђевојком црну земљу љуби: „Богом сестро, лијепа ћевојко! „Ти ћеш бити љуба Радулова, „Тамо су ми два нејака брата

„Утавници Влашића Радула, „Не би ли их како избавила!“ Па се маши у свил'не цепове, Те извади дванаест дуката и дарива Богом посестриму, Она њему свилену кошуљу. Па одоше двору бијеломе. Кад су били пред бијеле дворе, Сви сватови коње одјахаше, Ађевојка не ће да одјаше; Изишла је мајка Радулова, Изнијела од злата синију, На синији змију оплетену, Оплетену од сребра и злата, На њојзи је алем драги камен; Па говори мајка Радулова: „Одјаш” коња, мила снахо моја! „На част тебе од злата синија, „На синији змија оплетена, „Оплетена од сребра и злата, „И на њојзи алем драги камен, „Те ми вези полуноћи, снахо, „Полуноћи, као у но подне.“ Она јој се смјерно поклањаше, Ал од коња не һе да одјаше. Изишле су сеје Радулове, Изнијеле злаћено претење: „Одјал коња, мила снахо наиша! „На част тебе злаћено претење, „Те ти си докле си нам млада. “ Она им ее смјерно преклањаше,

Ал' им коња не ће да одјаше.
Бутите се у двор повратише,
Оштро ходе, а оштро говоре:
„0 наш брате, Влашићу Радуле!
„Не ће снаха коња да одјане,
„Док не види, за кога је дошла.“
Наљути се Влашићу Радуле,
Голу сабљу у рукама носи:
„Одјаш” коња, кучко! не ћевојко,
„Одјаш” коња, одсјећ” ћу ти главу;
„Ниси коња од баба довела,
„Већ си мога коња уморила.“
Говори му госпођа ћевојка:
„Господару, Влашићу Радуле!
„Не љути се, не имаш се за што:
„Не ћу тебе коња одјахати,
„Док ми не дан кључе од тавнице. “
Грохотом се Радул насмијао,
Даде њојзи кључе од тавнице,
Па је онда коња одсједнула,
Па дозив.ље два мила ћевера:

95 „Ви хајдете, два мила ћевера, „Кажите ми врата на тавници.“ Отидоше шњоме на тавницу, Отворише проклету тавницу, Па говори лијепа ћевојка:

100 „Ко су браћа Дињар-Бањанина, „Хајте амо на тавиичка врата.“ Изишла су два нејака брата, Изишла су на тавничка врата, Коса им је, њом би се покрили,

105

[ocr errors]

110

Нокти су им, укопали би се;
Још пропишта тридесет рабова:
Богом сестро, лијепа ћевојко!
„Пусти и нас данас из тавнице. “
Ал' говори лијепа ћевојка:
„Хајте, робље, на тавничка врата.“
Па изиђе робље из тавнице,
Вели њему лијепа ћевојка:
„Бјеж'те, робље, куда које знаде. “
Па узима до два побратима,

115 Одведе их у бијеле дворе, Па дозива два бербера млада, Један мије, други косу брије и погане ноктe caрезује; Дала им је б'jеле бошчалуке,

120 и на њих је рухо порезала, Па их спреми двору бијеломе, и даде им од злата јабуку: „Поздрав'те ми Богом побратима, „Побратима Дињар-Бањанина,

125 „Подајте му од злата јабуку.“

89. Женидба Максима Црнојевића.

Подиже се Црнојевић Иво,
Те отиде преко мора сиња,
и понесе три товара блага,
Да он проси лијепу ћевојку
За Максима за сина својега
Милу шћерцу дужда од Млетака.
Иво проси, дужде се поноси;

[ocr errors]

Но се Иво оканити не ће,
Снаху проси три пуне године,
Снаху проси, а просипље благо.
Ја кад Иван благо похарчио,
Латини му дадоше ћевојку,
Бевојачки прстен прифатише.
Пријатељи свадбу устоваше:
Свадбу кажу у години првој,
Док отиде здраво до Жабљана,
и роди му вино ившеница,
и сакупи -хиљаду сватова.
Ја кад тако свадбу уредише,
Земан дође, те ти дому пође,
А прати на нови пријатељу,
Пријатељу дужде од Млетака,
и прате га два дуждева сина,
и прати га стотина Ла гина.
Но иштети Иван на походу:
Иде мудро, проговори лудо:
Рече дужду нову пријатељу:
„Пријатељу, дужде од Млетака!
„Чекај мене с хиљаду сватова,
„Од хиљаде мање бити не һе,
„Чини ми се хоће бити више;
„Кад пријеђем море у то поље,
„Ти истури хиљаду Латина,
„Нек ми срету у пољу сватове:
„Не ће бити љепшега јунака
„У мојијех хиљаду сватова
„Ни у твојих хиљаду Латина
„Од Максима од мојега сина,

[ocr errors]
« PreviousContinue »