Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][ocr errors]

„Сина мога, мила зета твога. . . .
А то слуша дужде од Млетака,
Два сокола, два дуждева сина,
и слушанше етотина Латина.
Мило било дужду од Млетака,
Руке шири, те т” улице љуби:
„Фала, пријо, на бесједи такој!
„Кад ја стекох мила зета свога, .
„Ком љепоте у хиљади нема,
„Вољећу га него око једно,
„Вољећу га њег једнога сина;
„Ја ћу њему даре приправљати,
„Приправљати коње и соколе,
„Иковати чекркли челенке,
„И резати колacте аздије,
„Нека носи, нека се поноси;
„Ако л' тако то не буде, пријо,
„Хоћеш доћи, ал' hеш грдно проћи.“
Отале ми Ива испратише
и на море воду натурише.
Из ђемија њега истурише,
Оде Иван здраво и весело.
Ја кад био под бијели Жабљак,
Виђе Иван своје б'jеле дворе:
Бијели се у висину кула,
На hoшeтa cићани чардаци,
А сјају му срчали пенџери,
Виђе Иван, па се ужелио,

Ждрала коња Фати бакрачлијом,
А притегну ћемом од челива,
Но му ждрале ситно подиграва.

[ocr errors][ocr errors]

.

Нитко први њега не угледа,

70 Угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали пенцер; Како виђе, тюзна господара и под њиме од мегдана ждрала, Па потрча низ високу кулу,

75
Па потрча, а из грла викну,
Викну слуге, набрекну слушкиње:
„А ви, слуге! пољу похитајте,
„Те сретите пољем господара; -
„Бре, слушкиње! бришите авлије; — 80
„А ђе си ми, дијете Максиме!
„Ну похитај пред капију нашу,
„Ето, сине, мила баба твога,
„Баба твога, господара мога,
„Јаше коња сјетно **) и весело,
„Чини ми се, снаху ' испросио.“
По Ивану слуге похитале,
Те у пољу сретон” господара,
A Ивану љуба потрчала,
Цjелива га у скут и у руку.

90
Отпаса му свијетло оруже,
Па оруже трли у наруче,
У наручу носи на чардаке ;

[ocr errors]

68) Сјешно управо значи жалосно, као и у овој истој

пјесми у стиху 133 и 420; али овдје значи као - радосно! Из овога се види, да старац Милија ове ријечи у говору није познавао нити јој је знао правога значења, него ју је пјевао и уз весело и уз невесело. Ја сам споменуо у предговору к пословицама, да се у Перасту говори ејеша, и значи жалоса.

[ocr errors][merged small][merged small]

Вјерне слуге коње прифатише ;
Ал' ето ти дијете-Максима,
Сребрн столак носи у наруче,
У сто сједе Црнојевић Иво,
Да с одмори, да му чизме скину.
Како сједе у сребрна стола, , ,
Очи му се одмах отимаше,
Те Максима погледује сина.
Та да видиш јада изненада!
Давно Иван дворе оставио
Просит снаху три године дана,
Иза њега болест ударила.
У Жабљака у постојбину му,
Мучна болест, оне красте веље,
На Максима красте напануле,
Те му б'јело лице нагрдиле,
Бијело му лице нашарале,
Иза краста лице поцрњело,
Поцрњело и одрпавило;
Кунем ти се, како тамо кажу,
Грднијега у хиљади нема
Од Максима сина Иванова.
Паде на ум Црнојевић-Иву,
Ја какву је ријеч оставио
Код његова нова пријатеља,
Да одведе хиљаду јунака,
Да љепшега од Максима нема,
Јутрос, брате! нема грднијега.
Те се Иво био раскарио:
Мрке брке ниско објесио,
Мрки брци пали на рамена,

110

115

120

[blocks in formation]

У образ се љуто намрдио, Ни с ким Иво ријеч не бесједи, Веће гледа у земљицу црну; Колико се јунак раздертио Виђе љуба; па се досјетила, Подви скуте и подви рукаве, Цjелива му руку и кољено: „Господару! ја се молим тебе, „Што су образ сјетно невесело? „Ал' нијеси снаху испросио? „Ал ти није по һуди ђевојка? „Али жалиш три товара блага?. Ал' је Иво љуби бесједио: „Ну одаље! да те Бог убије! „Ја сам нама снаху испросио; „А по һуди Латинка ђевојка: „Што је земље на четири стране „љепоте јој у сву земљу нема, „Онакога ока у ћевојке, „Нит' онаког стаса ни образа: „Ко видио вилу на планини, „Ни вила јој белфи друга није; „Ја не жалим три товара блага, „У Жабљак у пуна кула блага, „На благу се ни познало није; „Но сам дужду ријеч оставио, Да доведем хиљаду сватова, „Да љепшега од Максима нема; „Јутрос, кубо, нема грднијега; „Ја се бојим кавге преко мора, „Кад Максима сагледају мога.“

140

145

150

155

160

165

170

Но да видиш једне женске стране,
Како грдно рече господару:
„Господаре, да од Бога нађеш!
„Куд те сила сломи преко мора
„На далеко четръест конака,
„Преко мора, да не видиш дома!
„Ни без јада, доведен ђевојку!
„А код твоје земље државине,
„Земље твоје, Бара и Улфина 69),
„Црне Горе и Бјелопавлића,
„Ломна Куча и Братоножића,
„Илијепе варош-Подгорице,
„И Жабљака твоје постојбине,
„ИЖабљака, и око Жабљака;
„Да ожениш јединога сина,
„И да нађен за сина бевојку,
„Проћу себе главна пријатеља;
„Но те сила сломи преко мора.“
Кад то зачу Црнојевић Иво,
Плану Иво, како огањ живи: ,
„Ни сам био, ни сам је просио;
„Ко ми дође, да ми је честита,
„Живу ћу му очи извадити.“

Хабер оде од уста до уста, 69) Овдје гдјекоји и овако пјевају:

„Мало л ти је наше горе Црне ?
„Мало л ти је Скадра на Бојанн ?
„Мало л' ти је равна Миридита
„Испод Скадра покрај мора сиња ?
„Мало а” ти је седам наших Брда.
„Седам Брда, седам војевода ?“ -

175

« PreviousContinue »