Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

„Сина мога, мила зета твога. “
А то слуша дужде од Млетака,
Два сокола, два дуждева сина,
И слушаше стотина Латина.
Мило било дужду од Млетака,
Руке шири, те г у лице љуби:
„Фала, пријо, на бесједи такој!
„Кад ја стекох мила зета свога,
„Ком љепоте у хиљади нема,
"Вољећу га него око једно,
„Вољећу га њег једнога сина;
"Ја ћу њему даре приправљати,
„Приправљати коње и соколе,
„И ковати чекркли челенке,

[ocr errors]
[blocks in formation]

40

45

50

И

[ocr errors][merged small]

"Ако л' тако то не буде, пријо,

55

"Хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи."

Отале ми Ива испратише

И на море воду натурише.

Из ђемија њега истурише,

Оде Иван здраво и весело.

60

Ја кад био под бијели Жабљак,
Виђе Иван своје б'јеле дворе:
Бијели се у висину кула,
На ћошета сићани чардаци,
А сјају му срчали пенџери,
Виђе Иван, па се ужелио,
Ждрала коња фати бакрачлијом,
А притегну ђемом од челика,
Но му ждрале ситно подиграва.

65

Нитко први њега не угледа,
Угледа га вијерна љубовца
С биле куле на срчали пенџер ;
Како виђе, позна господара
И под њиме од мегдана ждрала,
Па потрча низ високу кулу,
Па потрча, а из грла викну,
Викну слуге, набрекну слушкиње:
„А ви, слуге! пољу похитајте,

[ocr errors]
[ocr errors]

Те сретите пољем господара; „Бре, слушкиње! бришите авлије; „А ђе си ми, дијете Максиме! „Ну похитај пред капију нашу, „Ето, сине, мила баба твога, „Баба твога, господара мога,

[ocr errors]
[ocr errors]

Јаше коња сјетно“) и весело,

Чини ми се, снаху ј' испросио.
По Ивану слуге похитале,
Те у пољу сретош господара,
А Ивану љуба потрчала,
Цјелива га у скут и у руку.
Отпаса му свијетло оруже,
Па оруже грли у наруче,

У наручу носи на чардаке;

66.

70

75

80

85

90

53) Сјешно управо значи жалосно, као и у овој истој пјесми у стиху 133 и 420; али овдје значи као радосно! Из овога се види, да старац Милија ове ријечи у говору није познавао нити јој је знао правога значења, него ју је пјевао и уз весело и уз невесело. Ја сам споменуо у предговору к пословицама, да се у Перасту говори сјеша, и значи жалост.

Вјерне слуге коње прифатише;
Ал’ето ти дијете-Максима,
Сребрн столак носи у наруче,
У сто сједе Црнојевић Иво,

Да с' одмори, да му чизме скину.
Како сједе у сребрна стола,
Очи му се одмах отимаше,
Те Максима погледује сина.
Та да видиш јада изненада!
Давно Иван дворе оставио
Просит снаху три године дана,
Иза њега болест ударила
У Жабљака у постојбину му,
Мучна болест, оне красте веље,
На Максима красте напануле,
Те му б'јело лице нагрдиле,
Бијело му лице нашарале,
Иза краста лице поцрњело,
Поцрњело и одрпавило;

Кунем ти се, како тамо кажу,
Грднијега у хиљади нема
Од Максима сина Иванова.
Паде на ум Црнојевић-Иву,
Ја какву је ријеч оставио
Код његова нова пријатеља,
Да одведе хиљаду јунака,

Да љепшега од Максима нема,
Јутрос, брате! нема грднијега.
Те се Иво био раскарио:
Мрке брке ниско објесио,
Мрки брци пали на рамена,

95

100

105

110

115

120

У образ се љуто намрдио,

Ни с ким Иво ријеч не бесједи,

Веће гледа у земљицу црну;

Колико се јунак раздертио

Виђе љуба; па се досјетила,

„Ал

Подви скуте и подви рукаве,
Цјелива му руку и кољено:
„Господару! ја се молим тебе,
„Што су образ сјетно невесело?
„Ал' нијеси снаху испросио,
"Ал' ти није по ћуди ђевојка?
,Али жалиш три товара блага?“
Ал' је Иво љуби бесједио:
„Ну одаље! да те Бог убије!
„Ја сам нама снаху испросио;
"А по ћуди Латинка ђевојка:
„Што је земље на четири стране
„Љепоте јој у сву земљу нема,

99

[ocr errors]

Онакога ока у ђевојке,

"Нит' онаког стаса ни образа:

„Кој видио вилу на планини,
„Ни вила јој белћи друга није;
"Ја не жалим три товара блага,
„У Жабљаку пуна кула блага,
„На благу се ни познало није;
„Но сам дужду ријеч оставио,
„Да доведем хиљаду сватова,
„Да љепшега од Максима нема;
„Јутрос, љубо, нема грднијега;
„Ја се бојим кавге преко мора,
„Кад Максима сагледају мога. “

66

125

130

135

140

145

150

155

[ocr errors]

Но да видиш једне женске стране,
Како грдно рече господару:
„Господаре, да од Бога нађеш!
„Куд те сила сломи преко мора
„На далеко четръест конака,
Преко мора, да не видиш дома!
„Ни без јада, доведеш ђевојку!
„А код твоје земље државине,
„Земље твоје, Бара и Улћина 59),
„Црне горе и Бјелопавлића,
„Ломна Куча и Братоножића,
„И лијепе варош-Подгорице,
„И Жабљака твоје постојбине,
„И Жабљака, и око Жабљака;
„Да ожениш јединога сина,
„И да нађеш за сина ђевојку,
„Проћу себе главна пријатеља;
„Но те сила сломи преко мора.
Кад то зачу Црнојевић Иво,
Плану Иво, како огањ живи:
Ни сам био, ни сам је просио;
"Ко ми дође, да ми је честита,
"Живу ћу му очи извадити. ‘
Хабер оде од уста до уста,

[ocr errors]
[ocr errors]

66

59) Овдје гдјекоји и овако пјевају:
„Мало л
ти је наше горе Црне?
,,Мало л ти је Скадра на Бојани?

[ocr errors][merged small]

66

160

165

170

175

« PreviousContinue »