Page images
PDF
EPUB

99

1

99

,,На јунаке меневиш доламе,
„А на ноге ковче и чакшире ;
„Нек су наша ђеца окићена,
Нек су наша ђеца ођевена
,,Са онијем рухом господскијем,
„Да сватове моје зачините,
,,Да љепоте ни тог руха нема,
„Да им нема лица ни облика
„У сву Српску земљу и Латинску:
„Латини се хоће зачудити
,,А ономе Српском одијелу,
„У Латина свашта на свијету,
,,Они могу сребро поковати,
„Поковати и сребро и злато,
Сајалију чоху порезати;
,,Не могу се довити Латини
„Господскоме на образу лицу,
„И господском оку јуначкоме,
Што су ђеца ти Подгоричани."
Пету књигу Буру оправио,
И по књигам, позвао сватове,
А Жабљака и без књиге зовну,
И Жабљака и око Жабљака.
Ја да можеш оком погледати
И ушима јеку послушати,
Кад се ситне књиге растурише
Од тог мора до зелена Лима,
Те пођоше Српске поглавице
И војводе, што су за сватове,
И делије све главни јунаци!
Кад виђеше старци и тежаци,

[ocr errors]

335

340

345

350

355

360

365

Потурише рала и волове,
Све се на јад сломи у сватове
У широко поље под Жабљака ;

А чобани стада оставише,
Девет стада оста на једноме,
Све се сломи у широко поље
Господару јутрос на весеље.
Од Жабљака до воде Цетиње “)
Све широко поље притискоше:
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копља како чарна гора,
А барјаци како и облаци,
Разапе се чадор до чадора,
Под чадоре красне поглавице;
Дан данише пак и заноћише:
Но да видиш јутру на уранку
Прије данка и јаснога сунца
Подранила једна поглавица,
Што је једној земљи старјешина,
По имену Јован капетане,
Што бијаше ђевер уз ђевојку,
Подранно, поље оставио,
И у поље кићене сватове,
А дошао граду на бедене,
Нико шњиме није полазио,

370

375

380

385

390

60) код Жабљака је вода Морача, која се више Њега раздваја и тако оптјечући га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове блашо; а вода је Дешиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врљика и утјече у море код Омиша).

С господаром цигле двије слуге,
Двије слуге иду назорице,
А господар шњима не бесједи,
Но је чело грдно намрдио,
А пониско брке објесио,
Мрки брци пали на рамена;
Он ми шета граду по бедену,
Прегледује на граду топове,
Прегледује своју госпоштину,
Прегледује, брате, царевину,
Највише се очи отимаху
На кићене у пољу сватове:
Није шала, није шуркулија,
Од Жабљака до Цетиње воде
Ꭹ дарен је чадор до чадора,
Коњ до коња, јунак до јунака,
Бојна копља како гора чарна,
А барјаци како и облаци.
Тако Јован бјеше уранио,
Te он шета граду по бедену,
А виђе га Црнојевић Иво,
Па Ивану врло мучно било,
На јутру му назва добро јутро:
,,Добро утро, Јован-капетане!
„Што с', сестрићу, јутрос уранно?
„Што с у пољу чадор оставио,
„И у пољу кићене сватове?
,,Што ли си се, сине, намрдио?
, образ си сјетно невесело:
,Каж, ујаку јутрос на уранку
Проговара Јован-капетане:

[ocr errors]

395

400

405

410

415

420

1

99

„Прођи ме се, мој ујаче Иво! „Коју бих ти ријеч бесједио, „Ти ми ријеч послушати не ћеш: ,,А кад би ме, ујо, послушао, „Да отвориш те подруме твоје, „Де даш доста издобила вина, ,,Да напојиш у пољу сватове, „Па да пустиш те хитре телале, „Нек телали кроз сватове викну, Нек сватови сваки дому иде. „Ну растури то весеље твоје, ,,Мој јаче, Црнојевић Иво! ,,Е смо нашу земљу опустили, Сломила се земља у сватове, Оста земља пуста на крајини, Земља наша страшна од Турака, ,,Од Турака прено воде сиње. „Мој ујаче, Црнојевић-Иво! „И прије су вођене ђевојке, „И прије су момци ожењени, „И прије су весеља бивала У свој земљи, у свој краљевини; „Твога јада ниђе није било, „Да подигнеш земљу у сватове! А далеко кости занијети „Браћи нашој преко мора сиња, Преко мора четръест конака, ,,Бе нам тамо своје вјере нема, ,,Нит' имамо красна пријатеља, ,,Но је нама белћи земља жедна “), 61) Т. ј. крви жедна (жели нам зло).

99

99

99

99

[ocr errors]
[ocr errors]

425

430

435

440

445

450

62

,,Па кад виде преко мора сиња,
,,Када виде све Српске јунаке,
,,Ја се бојим кавге међу браћом,
,,Може јада бити на весељу.
,,Мој јаче, Црнојевић-Иво!
,,Да ја тебе једне јаде кажем:
Синоћ пољу легох под чадором,
„Допадоше двије моје слуге,
,,На перо ме ћурком покриваше
„И господско лице завијаше;
,,Очи склопих, грдан санак виђех,
„Грдан санак, да га Бог убије!
„Бе у сану ) гледам на небеса,
,,На небу се, yjo, наоблачи,
,,Па се облак небом окреташе,
,, Облак дође баш више Жабљака,
„Више твога поносита града,
„Од облака пукоше громови,
,,Гром удари тебе у Жабљака,

„Баш у твоју красну краљевину,
„У дворове твоју постојбину;
„Жабљака ти оган оборио
„И најдоњи камен растурио;
„Што бијаше један ћошак бијел,
Ћошак паде на Максима твога,
„Под ћошком му ништа не бијаше,

Испод ћошка здраво изишао.

99

,,Мој наче, Црнојевић-Иво!

,,Не смијем ти санак исказати,

63) У сану мјесту у сну, да би се стих испунно.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

455

460

465

470

475

480

« PreviousContinue »