Page images
PDF
EPUB

1170

1175

1180

Зло се зачу по свој земљи њиној,
Кад зачуще ти Обреновићи,
Зачу нетко Обреновић Јован,
Мно братац војводе Милоша,
Нешто мисли, па на једно смисли,
Брже коња свога довaтио, .
Седла коња, што га љепше може,
Опасује, што га тврђе може,
Пак се коњу Фати на рамена,
Халали се и опрости јунак,
Каже роду, каже браћи својој:
„Хоћу, браћо, и ја у Стамбола,
„Одох, браћо, браћу да сачувам
„Ко дорасте у тој земљи нашој :
„Тамо оде крвничко коњено,
„Он ће дворит” цара у Стамболу,
„Издвориће каку војску силну,
„Те ће земљу нашу погазити.
„Браћо моја и пак породице !
„Док чујете мене у животу,
„У животу, у Стамболу билу,
„Немојте се ћецо, препанути,
„Он не смије војску подигнути:
„Он ће на вас, а ја ћу на њега.“
Тако рече, па у Стамбол оде;
Каде био близу до Стамбола,
У путу се оба пристигоше, а
Те пред цара иду упоредо,
А цар знаде, ко су и како су,
Па их царе једва дочекао,
Дочекао, оба, потурчио,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

и Турска им имена нађео :
Јовану су име нађен ули:
Мамут-беже обренбеговићу;
A Максиму име нађедоше:
Скендер-беже Иванбеговићу.

1205
Дворе цара за девет година,
Издворише девет зијамета,
Свијех девет даше за пашалук,
Цар им даде бијеле тугове
и везирство на те земье двије 1210
Без промјене вазда до вијека :
Мамут-бегу Обренбеговићу
Даде земљу равна Дукађина, **) ,
Бено роди издобила вина,
Доста вина, више урметина,
Доста има бијеле вшенице,
Красну земљу, што је љепше нема;
А он даде сину Иванову
Грдну земљу Скадар на Бојани, ве)
А у коме никад ништа нема,

1220
Но се легу жабе и биволи,
и имаше соли суторине.
Како таде, тако и данаске
Нијесу се нигда умирили,
Нити могу крвцу да умире,

1225 Но и данас ту просипљу крвцу.

. 1215

**) Мамутбеговићи и сад заповнједају у Пећи.

9) По вјесмама се говори, да су данашње Вушатлије • од Иванбеговића; али они сами доказују, да су од Мр

њавчевића, који су Скадар н зидали.

10

90. . . . . . Женидба Ђурђа Чарнојевића.

Буто тужи Бураў Чарнојевић У Млијетку граду Лат Утавници краља Латинскога. .. Богом брати Тураў Чарнојевић, Богом брати тавничаре младе: . . . 5 „Богом браћо, млади тавничари! : „Остав'те ми на тавници пенџер, „Да ја гледим уз Млетке низ Млетке, „Не би л кога опазио свога.“ Тавничари за Бога примише, Оставише на тавници пeнцер. Турађ гледа уз Млетке низ Млетке, Од свог никог опазит” не може, Већ опази Богом побратима, Побратима Дојчевића Вука,

15 Па беседи Тураў Чарнојевић: „Побратиме, Дојчевићу Вуче! „Брже ли ме, брате, заборави, „И леб и со под ноге погази !“ Ал беседи Дојчевићу Вуче! „Побратиме, Чарнојевић-Бурђу! „Нисам тебе ја заборавио, „Ни леб и со под ноге згазио: „Ево данас цео месец дана, „Како стојим на краљеви врати, Те се молим краљу Латинскоме, „Да би ли те пустио за благо; „Али не ће Латини за благо,

„Веће ишту, што су и искали,
„Ишту, брате, до три добра твоја: . 30
„Прво добро на мору Солило,
„Друго добро бео град Скатара ”),
„Треће добро танана жерава.“
Кад то чуо Ђурађ Чарнојевић,
Он беседи побратиму своме:
Побратиме, Дојчевићу Вуче!
„Иди, брате, Млетку на чаршију,
„Донеси ми три листа артије,
„Да ја пишем до три ситне књиге,
„Да и шаљем Иви брацу моме 40
„Седам дана преко мора сиња:
„Ако може добра прегорети,
„Тако і брата очима видити.“
Оде Вуче Млетку на чаршију,
и донесе три листа а
Па и даје Чарнојевић-Бурђу.
Бурађ пише до три ситне књиге,
Не пише и самим мурећепом,
Веће меша с крвцои од образа ;

Док три ситне књиге написао, . На образу рану отворио.

Даде књиге Дојчевићу Вуку:
„Носи, брате, до три ситне књиге,
„Носи, брате, Иви брацу . моме
„Ако може добра прегорети,

55
„Тако і брата очима видити.“
Вук однесе до три фитне књиге

50

[ocr errors]

и

те) Ваља да је Кошор, који се Талијански зове Кашаро.

Седам дана преко мора сиња,
Па и даде Чарнојевић-Иви.
Када Ива прву књигу разви,
Ал' беседи Чарнојевић Ива :
„Ој Скатаре, мој бијели граде!
„Ти живијем огњем изгорео!
„Та и ти ми моме брацу дође,
„Моме брацу а у дуговање?“
Када Ива другу књигу разви,
Ал' беседи Чарнојевић Ива:
„Ој Солило, мој бијели граде!
„Та и ти се, граде, оборно,
„И с тобом се море осолило!
„Та и ти ли моме брацу дође,
„Моме брацу а у дуговање?“
Када Ива трећу књигу разви,
Ал беседи Чарнојевић Ива :
„Добро моје, танани жераве!
„И ти Турске не минуо руке!
„Та и ти ми моме брацу дође,
„Моме брацу а у дуговање?
„Вера моја ! жалити вас не һу:
„Волим брата, него и градове,
„Her” и тебе, танани жераве.“
Паке ђипи Иван Чарнојевић,
Те оседла танана жерава,
Сребрним га седлом оседлао,
А од злата уздом зауздар,
Попрегну га од сребра коланом ;
Па он изви од злата ратове,
А и краљу од злата колаче,

[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »