Чати брату самртну молитву. Кад то виђе мајка Анђелија, Закукала, кано кукавица: „Јао Јово, моје ране грдне!
Што ће, Јово, Сријем земља равна? „Што ће, Јово, твоји б'јели двори?
Што ће, Јово, твоји врани коњи,
„ Врани коњи и сиви соколи?
Што ће, Јово, твоје пусто благо? „Што ће, Јово, твоја вјерна љуба? „Што ће, Јово, твоја стара мајка?“ Тад се Јово из мртвих поврати, Па мртвачким проговара гласом: „Сријем земља стећ ће господара "Ил бољега, или ће горега;
„Моји коњи и сиви соколи
"И бијели украј Саве двори „Моме брату Змајогњеном Вуку; „Моје благо мојој старој мајци,
„Нек се рани и ода зла брани; „Моја љуба, ал' је рода туђа, Она ме је често опадала „Моме брату Максиму владици : „Деспот Јован ходи по Сријему, Те он љуби младе и ђевојке;‘ "Ал' ни њојзи жао не учин те : „Подајте јој три товара блага,
, Нек се рани, док је срећа нађе.“ То изусти Деспотовић Јово,
То изусти, а душу испусти.
Женидба Змај - Десиоша Вука.
Мили Боже, да чуда голема! Подиже се Змај-Деспоте Вуче Преко мора Млетку Латинскоме, Да он проси лијепу ђевојку У некака бана од Млетака; Он поведе дванаест катана И понесе три товара блага, Оде право у земљу Латинску. А кад дође Млетку Латинскоме, Лијепо га бане дочекао,
Гостио га за петнаест дана.
Но говори Змај-Деспоте Вуче: „Чујеш ли ме, бане Латинине! „Ја нијесам дош'о пити вино, „Већ просити лијепу ђевојку: "Но ак хоћеш да смо пријатељи, „Поклони ми ћерку за љубовцу.“ Па се маши руком у џепове, Те извади од злата јабуку, Уз јабуку хиљаду дуката, Па их пружи бану Латинину. Кад то виђе бане Латинине, Он се скочи од земље на ноге, Те се с Вуком у лице пољуби, А Вук бана у бијелу руку, Па му даде од злата јабуку,
И даде му хиљаду дуката, А бан Вуку поклони ђевојку. Када Вуче испроси ђевојку, А он оде свадбу уговарат; За дуго је Вуче одгодио: Од Ђурђева до Дмитрова дана, Док отиде шеру Купинову И покупи кићене сватове; Па се Вуче на пут отиснуо Са његових дванаест катана, А прати га бане Латинине, Па је бане Вуку говорио:
„0 мој зете, Змај-Деспоте Вуче! „Када, Вуче, по ђевојку пођеш,
Ти поведи хиљаду сватова,
„Од хиљаде више ни једнога,
„Од хиљаде мање ни једнога; „Па ти хајде, када тебе драго." Када чуо Змај-Деспоте Вуче, Оде Вуче шеру Купинову. А кад дође двору бијеломе, Дочека га остарила мајка,
Па га пита мајка Анђелина:
„Што би, сине, у земљи Латинској"? „Јеси л', сине, љубу испросио ?
„Не ће л' стару одмијенит мајку ?" Оде Вуче мајци говорити:
„Добро, мајко, у земљи Латинској, „Јесам, мати, цуру испросио "У онога бана од Млетака, „И с баном сам свадбу угодио
,0 јесени, када мене драго, О „Да поведем хиљаду сватова.“ Тек што Вуче у ријечи бјеше, Алʼето ти млада књигоноше, Поклони се до земљице црне, Вуку даде лист књиге сићане; А кад Вуче књигу проучио,
А он вели остарилој мајци:
„Ево, мати, књиге од ђевојке,
„Добро слушај, што ми ситно пише:
,,,,Господару, Змај-Деспоте Вуче! ,,,Ако скоро одеш сабирати, „„Господару, кићене сватове, ,Купи свата дванаест стотина ,,По избору бољег од бољега, Свакога ћу, Вуче, даривати, ,,,, Даривати свиленом кошуљом; ,,,,А ђевери доброга јунака, ,,,Јали брата, јали побратима ; „„Јера имаш грдна душманина, „„Та у Босни Берзелез-Алију :
Нешто често за сватове пита, ,,,,Бојати се каке пријеваре ,,Од Турчина, да га Бог убије! Када Вуче књигу проучио, А он пита остарилу мајку: „Што ћу саде, моја стара мајко?
Ал' ћу слушат бана таста мога,
„Ал Росанду лијепу ђевојку ?"
Вели Вуку остарила мајка:
„О мој сине, Змај-Деспоте Вуче!
„Слушај, синко, лијепу ђевојку „А и мене стару твоју мајку: „Када станеш купити сватове, „А ти зови, сине, у ђеверство „До два брата, два Јакшина сина, „Јакшић-Дмитра с нејаким Стјепаном;
„Јер су, сине, на боју јунаци,
„Ако тебе буде до невоље,
Нека ти се у невољи нађу;
"Пиши, сине, лист књиге бијеле, „Те је пошљи шеру Дмитровици „Старцу Јању од старине кнезу, Нек ти пошље сина Милована „Стари свате нек је пред сватове, „ Нек поведе три стотине свата, „Нек се знаду свати старосватски; „Другу, сине, ситну књигу пиши,
Те је пошљи ка Сибињу граду
„Куму твоме Сибињанин-Јанку, „Нек ти и он у сватове дође, „Нек поведе три стотине свата. „Кад растуриш књиге на војводе, „А ти тури са куле топове, „Подај хабер по Сријему твоме, „Те сакупи по избор сватове; „Па кад, сине, покупиш сватове, „А ти брзо хајде за ђевојку,
Ти не чекај дана Дмитровога.
Када Вуче саслушао мајку,
А он скочи од земље на ноге, Те довати дивит и хартију,
« PreviousContinue » |