Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

„Поочиме, мене у сватове,
„Да ђевери буду уз ђевојку."
Другу Вуче књигу написао,
Те је посла шеру Дмитровици
На кољено старцу Кузун-Јану:
Старче Јањо, од Сријема кнеже!
Оправи ми сина Милована,

[ocr errors]
[ocr errors]

„Да ми буде сватски старјешина,
„Нек поведе три стотине свата,
„Нек се знаду свати старјешински.“
Трећу Вуче књигу написао,
Те је посла ка Сибињу граду
На свог кума Сибињанин-Јанка :
"О мој куме, од Сибиња Јанко!
„Како тебе ситна књига дође,

[ocr errors]

Брже купи триста Угричића,

„Хајде мене, куме, у сватове,

66

„Да ти вјенчаш мене и ђевојку. “
Када Вуче књиге оправио,
Он изиђе на бијелу кулу,

Баци с куле дванаест топова,
Хабер даде Сријем-земљи равној,
Саста му се шест стотин сватова
По избору бољи од бољега.

Мало било време постајало,

130

135

140

145

150

Ал' ето ти два Јакшића млада
И са шњима дванаест делија,
Дочека их Змај-Деспоте Вуче,
Коње води у арове доње,
А јунаке на бијелу кулу;

155

Тек што они за софру сједоше,

Ал ето ти сина Милована

Са његових три стотин Сремљана;
Тек што Вуче свате дочекује,

160

Ал ето ти од Сибиња Јанка

[ocr errors]

И он води три стотин Маџара,

Те се саста сила и сватови

Украј Саве пред бијелом кулом;
Лијепо их дочекао Вуче,

Напоји их вином и ракијом,
А нарани сваком ђаконијом.
Ту су тавну ноћцу преноћили,
А кад свану и ограну сунце,
Ударише јасни даулбаси,

[ocr errors]

66

А викнуше кићени чауши:
„Хазурала, кићени сватови!
„Далеко је Млетку путовати.
Те се диже сила и сватови,
Отидоше у земљу Латинску.
Док дођоше Млетку питомоме
Бјелу двору бана Латинина
Лијепо их бане дочекао:
Коње води у подруме доње,
А јунаке на бијеле куле,
За готове софре засједоше,
Пише вино за неђељу дана;

165

170

175

180

Па кад прође неђељица равно,
Тад викнуше кићени чауши:
„Хазурала, кићени сватови!
Пријатељу, изводи ђевојку,
"Далеко је Сави путовати.“
Тек што они у ријечи бјеху,
На граду се отворише врата,
Изиђоше два банова сина,
Изведоше коња зеленога
Са сувијем окићена златом,
И на коњу Росанду ђевојку
Обасуту мрежом од бисера
Саврх главе до зелене траве;
Те зовнуше два Јакшића млада,
Беверима снаху предадоше,
На капију здраво испратише;
Но се врати Змај-Деспоте Вуче
А са кумом од Сибиња Јанком

185

190

195

И Јањовим сином Милованом
И са шњима дв'је стотине свата,

200

Да дарује таста и пуницу,

А ђевери снаху одведоше;
Но кад Вуче у повратак дође,
Сусрете га бане и баница,
Те одоше зета даривати:
Бан му даде калпак и челенку,
А баница диван-кабаницу
Искићену са сувијем златом,
Па ето ти два банова сина,
Дадоше му два мача зелена
Све у суво обливена злато;

205

210

Па ето ти слуге Милутина
И он носи златну купу вина,
Поклони је Змај-Деспоту Вуку.
Истом узе Змај-Деспоте Вуче,
Истом узе да попије вино,
Ал дотрча један од сватова,
На њему је седамнаест рана,
Носи десну у лијевој руку,
Како дође Змај-Деспоту Вуку,
А он Вуку ’вако проговори:
„Зло ти вино, Змај-Деспоте Вуче!
„Зло ти вино, а горе ти било!
„Удари ти сила у сватове,
„Чудна сила, Берзелез Алија
Са његових триста Сарајлија,
Погибе ти хиљада сватова,

[ocr errors]
[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

215

220

225

3230

66

235

Љуто ти је Дмитра обранио,
"Но још бране лијепу ђевојку,
„До сад мислим да су изгинули. “
А кад зачу Змај-Деспоте Вуче,
Баци купу о мермер-калдрму,
С леђа баци диван-кабаницу,
А са главе тастова калпака,
Па привати вранцу за дизгене,
Окрену га пољу на капију,
А за њиме куме и старојко:
Кад изиђе Вуче на капију,

240

А он пусти вранца аловита,
Омах дође на поље широко,
Бено Турчин свате исјекао;
Али стоје два Јакшића млада,
Јоште бране љепоту ђевојку
Од Турчина Берзелез-Алије;
Но кад Турчин Вука опазио,
Плећи даде бијегати стаде;
Но не даде Вуче бијегати,
Сустиже га у по поља равна,
Удари га сабљом на довату,
Те просјече рухо на Турчину,
Но Турчину ништа не науди;
Кад то виђе Змај-Деспоте Вуче,
А он трже перна буздована,
Оде њега њима ударати,

Не би ли га с коњем раставио;
Али Турчин ни хабера нема,
Веће врати суру бедевију,
А потеже сабљу оковану,
Да он Вуку одсијече главу;
Но му Вуче сабљу дочекао,
Пребио је на три половине;
Но да видиш Берзелез-Алије!
Он потеже зелена гадара,
Оде ћерат по мејдану Вука,
Готово га надвладао бјеше;
Но то гледа лијепа ђевојка
Од оваца из зелене траве.
Па јој жао Змај-Деспота Вука,
Па му оде млада говорити:

245

250

255

260

265

270

« PreviousContinue »