Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

66

О јуначе, Бог те не убио! „Зар не видиш, да си погинуо? „На Турчину оклоп гвожђе има; „Но ђе ти је стрјела и тетива? „Удри њега у чело јуначко, Бе саставља самур и обрве, „Те ћеш њега ласно погубити. “ То кад зачу Берзелез Алија, Он не знаше што збори ђевојка, Пак погледа у зелену траву, Да он види, ко говори с Вуком, А Вук трже стр'јелу и тетиву, Те он гледа Берзелез-Алију, Погоди га у чело јуначко, Турчин паде у зелену траву, Турчин паде, а Вуче допаде,

275

280

285

290

Сабљом ману, одсјече му главу,

Увати му суру бедевију,

Па се натраг у сватове врати,

Те по пољу друштво покупио;
Докле Вуче свате избројио,

295

Ал му нема седам стотин свата;
Лијепо се дома оправише.

Кад дођоше шеру Купинову,
Угости их Змај-Деспоте Вуче,
Подјели им свилене дарове,
Па одоше сваки двору своме,
А он оста с Росандом на кули.

300

93.

Порча од Авале и Змај огњени Вук.

Вино пију до два побратима
У Авали више Бијограда:
Једно бјеше Порча од Авале,
А друго је Берзелез Алија;
Кад се ладна напојише вина
И јуначки ћеив задобише,
Ал' говори Порча од Авале:
„Побратиме, Берзелез-Алија!
„Ти се напиј вина изобила,
„Виноград је нама до чардака,
Имам доста у подруму вина,
Имам доста вина и ракије."

[ocr errors]
[ocr errors]

Њему вели Берзелез-Алија:
, Залуду ти, побратиме драги!
„Залуду ти вино и ракија,

[ocr errors]

„Кад не имаш крчмарице младе,
„Да нам служи вино и ракију,

99

Те немамо шале ни маскаре.
Мучно бјеше Порчи од Авале,
Па говори Берзелез-Алији:

[ocr errors]

66

Побратиме, ти се напиј вина,
„Док ја одем Стојну Бијограду,
"Довешћу ти крчмарицу младу,
„Ја ђевојку, ја невјесту младу."
А пита га Берзелез-Алија:
„Када одеш Стојну Бијограду,
„Бојиш ли се још кога до Бога?

5

10

15

20

25

„Бојиш ли се два Јакшића млада?"
Алму вели Порча од Авале:
„Ој Бога ми, побратиме драги!
"Ја с не бојим никога до Бога,
„Не бојим се два Јакшића млада;
„Ал се мало, побро, прибојавам,
„Прибојавам Змајогњанин-Вука
„Из простране Сријем-земље равне
„Из онога села Купинова;
"Далеко је село Купиново,
„А пространа Сријем-земља равна,
„Ту се Вуче ни десити не ће."
Па повика Порча од Авале:
„Слуге моје, извед’те ми ђога. “
Докле Порча седло опремио,

66

Дотле слуге изведоше ђога,
Довати се ђогу на рамена,
Право оде низ поље Врачара
Докле дође тихој води Сави,
Па се Порча покрај Саве Фула.
А да видиш два Јакшића млада!
Пију вино на кули Небојши
И шњима је Змајогњани-Вуче,
Тури очи змај од огња Вуче,
Тури очи уз ту воду Саву,
Док угледа Порчу од Авале,
Па говори змај од огња Вуче:
„Видите ли, два Јакшића млада,
"Ко се оно низа Саву фула?"
Погледаше два Јакшића млада,
Познадоше од Авале Порчу,

30

35

40

45

50

55

Па говоре Змајогњанин-Вуку:
„Побратиме, Змајогњанин-Вуче!
„Оно і курва од Авале Порча:
"Дана нема, кад се не привлачи
„И по једног роба не одводи,
„Ја по мртву не односи главу.
А да рече Змајогњанин Вуче:

[ocr errors]
[ocr errors]

99

[ocr errors]

66

, Мили Боже, на свем тебе фала !
Ево има девет годин' дана
„Како с молим тебе истиноме,
„Не би ли се с Порчом удесно,
„Ти ми даде, данас га десити."
Па још рече Змајогњанин-Вуче:
„Поскочите, два Јакшића млада,
„Нађидерте сироту ђевојку,
„Обуц'те јој свилу и кадифу,
Подајте јој злаћену маштраву,
Пошљите је Сави на обалу,
„Не би ли се Туре преварило,
„Не би ли се мало забавило,
„Док опремим себе и кулаша.
Скочи Вуче опремат кулаша,
А Јакшићи нареде ђевојку,
Ођеше је, што се љепше може,
Дадоше јој злаћену маштраву,
Послаше је Сави на обалу;
Таман цура на обалу дође,
Она стаде воду заватати,
Док ето ти од Авале Порче,
Божју помоћ цури називао;
Она њему помоћ приватила,

66

60

65

70

75

80

85

[ocr errors]

66

Па је цури Порча говорио:
„Ој Бога ти, лијепа ђевојко!
„Доват’дер ми воде у маштрави,
„Да с напијем студене водице.
Говори му лијепа ђевојка:
„Одјаш коња, незнани јуначе,
„Одјаш коња, па се напиј воде.“
Ал' јој вели Порча од Авале:
„Ој Бога ми, лијепа ђевојка!
„Кљусина је моја дурновита:
„Кад одјашем, узјати се не да,
„Већ ми додај воде у маштрави,
„Ја сам јунак врло ожеднио.
А ђевојка њега послушала,
Завати му воде у маштрави,

66

90

95

100

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Све то гледа змај од огња Вуче,
Пас довати на свога кулаша,
Па полеће уз поље Врачара;
Кад је мало Порчу сустигнуо,
Па је онда Порчи говорио:
„Стани курво, од Авале Порча!
„Стани мало, да се огледамо."
Кад га Порча виђе и познаде,
Потурио у траву ђевојку,
Па он бјежи уз поље Врачара,

115

120

« PreviousContinue »