Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][ocr errors]

„0 јуначе, Бог те не убио!
„Зар не видиш, да си погинуо?
„На Турчину оклоп гвожђе има;
„Но ће ти је стрјела и тетива?
„Удри њега у чело јуначко, .
„Бе саставља самур и обрве,
„Те ћеш њега ласно погубити.“
То кад зачу Берзeлeз Алија,
Он не знаше што збори ђевојка,
Пав погледа у зелену траву,
Да он види, ко говори с Вуком,
A Вук трже стр'јелу и тетиву,
Те он гледа Берзелез-Алију,
Погоди та учело јуначко,
Турчин паде у зелену траву,
Турчин паде, а Вуче допаде,
Сабљом ману, одсјече му главу,
Увати му суру бедевију,
Па се натраг у сватове врати,
Те по пољу друштво покупио;
Докле Вуче свате избројио,
Ал' му нема седам стотин” свата;
Лијепо се дома оправише.
Кад дођоше шеру Купинову,
Угости их Змај-Деспоте Вуче,
Под'jели им свилене дарове,
Па одоше сваки двору своме,
А он оста с Росандом на кули.

290

295

300

93. Порча од Авале и Змајогњени Вук.

Вино пију до два побратима
у Авали више Бијограда:
Једно беше Порча од Авале,
А друго је Берзeлeз Алија;
Кад се ладна напојише вина
и јуначки hеив задобише,
Ал' говори Порча од Авале:
„Побратиме, Берзелез-Алија!
Ти се напиј вина изобила,
„Виноград је нама до чардака,
„Имам доста у подруму вина,
„Имам доста вина и ракије.“
Њему вели Берзелез-Алија:
„Залуду ти, побратиме драги!
„Залуду ти вино и ракија,

15
„Кад не имаш крчмарице младе,
„Да нам служи вино и ракију,
„Те немамо шале ни маскаре.“
Мучно бјеше Порчи од Авале,
Па говори Берзелез-Алији:
„Побратиме, ти се напиј вина,
„Док ја одем Стојну Бијограду,
„Довешћу ти крчмарицу младу,
„Ја ђевојку, ја невјесту младу.
А пита та Берзелез-Алија:
„Када одеш Стојну Бијограду,
„Бојиш ли се још кога до Бога?

[merged small][ocr errors][ocr errors]

„Бојиш ли се два Јакшића млада?". Ал' му вели Порча од Авале: „Ој Бога ми, побратиме драги! „Ја с не бојим никога до Бога, „Не бојим се два Јакшића млада; : „Ал' се мало, побро, прибојавам, і „Прибојавам Змајогњанин-Вука „Из простране Сријем-земље равне: „Из онога села Купинова; „Далеко је село Купиново, „А пространа Сријем-земља равна, „Ту се Вуче ни десити не һе. “ Па повика Порча од Авале: „Слуге моје, изведте ми ђога. “ Докле Порча седло опремио, Дотле слуге изведоше ђога, Довати се ђогу на рамена, Право оде низ поље Врачара Докле дође тихој води Сави, . Па се Порча покрај Саве Фула. А да видиш два Јакшића млада! : Пију вино на кули Небојши ишњима је Змајогњани-Вуче, Тури очи змај од огња Вуче, Тури очи уз ту воду Саву, Док угледа Порчу од Авале, Па говори змај од огња Вуче: , „Видите ли, два Јакшића млада, „Ко се оно низа Саву Фула? . . Погледаше два Јакшића млада, Познадоше од Авале Порчу,

[ocr errors]

:

о

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Па говоре Змајогњанин-Вуку: „Побратиме, Змајогњанин-Вуче! „Оно јї курва од Авале Порча : „Дана нема, кад се не привлачи И по једног роба не одводи, „Ја по мртву не односи главу.“ А да рече Змајогњанин Вуче: „Мили Боже, на свем” тебе Фала! „Ево има девет годин” дана „Како с' молим тебе истиноме, „Не би ли се с Порчом удесно, „Ти ми даде, данас га десити.“. Па још рече Змајогњанин-Вуче: „Поскочите, два Јакшића млада, „ађидерте сироту ћевојку, „Обуц'те јој свилу и кадифу, „Подајте јој злаћену маштраву, „Пошљите је Сави на обалу, „Не би ли се Type преварило, „Не би ли се мало забавило, Док опремим себе и кулаша. “ Скочи Вуче опремат” кулаша, . . А Јакшићи нареде ћевојку, Oђеше је, што се љепше може, Дадоше јој злаћену маштраву. Послаше је Сави на обалу; Таман цура на обалу дође, Она стаде воду заватати, Док ето ти од Авале Порче, Божју помоћ цури називао; Она њему помоћ приватила ,

[ocr errors]
[ocr errors]

ми

[ocr errors][ocr errors][merged small]

Па је цури Порча говорио:
„Ој Бога ти, лијепа ћевојко!
„Доват”дер ми воде у маштрави,
„Да с напијем студене водице. “
Говори му лијепа ћевојка:
„Одјаш” коња, незнани јуначе,
„Одјаш” коња, па се напиј воде. «
Ал' јој вели Порча од Авале: *
„Ој Бога ми, лијепа ћевојка!
„Кљусина је моја дурновита :
„Кад одјашем, узјати се не да,
„Већ ми додај воде у маштрави,
„Ја сам јунак врло ожеднио.“
Ађевојка њега послушала,
Завати му воде у маштрави,
Пружи њему воду и маштраву:
Не шће Порча воде, ни маштраве,
Већ ћевојку за бијелу руку,

Па је баци за се на ђогата,
. Притеже је свиленијем пасом,

Па побјеже уз поље Врачара,
Све то гледа змај од огња Вуче,
Па с довaти на свога кулаша,
Па полеће уз поље Врачара;
Кад је мало Порчу сустигнуо,
Па је онда Порчи говорио:
„Стани курво, од Авале Порта!
„Стани мало, да се огледамо.“
Кад га Порча виђе и познаде,
Потурио у траву ћевојку,
Па он бјежи уз поље Врачара,

105

110

115

120

« PreviousContinue »