185

190

195

Но је њему срећа добра била:
Бјеше паша из Нова Пазара,
Пред везиром паде на диване:
„Не, за Бога, Ћуприлијһ-везиру!
„А да ли му вјеру не зададе,
„Да му главу изгубити не ћеш?
„Но га продај мене за динаре,
„Хоћу ти га премјерити благом,
Све дукатом жутом мацарлијом,
„Да га водим у Нову Пазару,
„И хоћу ти дати вјеру тврду,
„Како дође момак у Пазаре,
„Да се хоће потурчит' - за наго.“
То је њему срећа прискочила,

Одмоли га паша у везира,
.: Прода му га за дукате жуте,

Поведе га у Нове Пазаре.
Како паша дође у Пазаре
На оџаку и дивану своме,
Али своју слугу зовијаше,
Зовијаше слугу Усеина :
„Усеине, вјерна слуго моја!
На ти овог роба препродана,
„Хајде тамо на сараје доње,
„Па отвори дванаест одаја,
„У дван'есту остави јунака,
„А затвори врата дван'естора,
„Да не гледа сунца ни мјесеца
„Ни бијела данка ни јунака :
„Не ће ли се њему додијати,
„Не би ли се каур потурчио.“

200

205

210

Вјерна слуга слуша господара,,

За б'јелу. га руку довaтио, ці (у у 1. Поведе па на сараје доње, тірі

Отворио дванаест одаја, ні у 215 Х. : Удван'есту њега оставио, 1, :

Дванаест је врата затвориої три!!..

Ту га држа- наша из Пазара, 1 1. Ту га држа по године дана, і ін.

Док се самом паши ражалило, к? : 220 к Па дозива Хајкуну ђевојку: з 1

„Бери моја, чисто - злато - моје! Тук,

„Послушај ме, што ћу рећи тебе: ... „Хајде тамо на бердиван кулу, у 11:.

„Па отвори два сандука жута, .i ' 225 і „На се врзи ђузел одијело. х.

Од кадиве и ежена влата, }; } r!

„Прекрни се чохом пазармијом, а у а): „Што је златном жицом премрежена,

„А у руке од злата јабуке, іt it? } 230 f() 3 „Под пазухо боду трусовине, іts :

„У коју су биља од планине; is it to;

„E сам чуо, казивали су ган, 143 , а „Да то јесте вода заборавна; а тай!

„Ко с умије и ко» се напије, ка» 13 ) 235 су; „Своја ће му вјера омрзнути, како е..

„Заборавит: своју породицу,і +1 ,

„Хајде тамо на сараје доње, а неt if ! 1 „Те отвори врата дван'естора; ti si Како која ги отвори врата, 18а 12

240 „Све за собом затварај, Хајкуна, 1, „Док, Хајкуно, дођен, до, Шhедана;

99

„Подај њему боцу трусовине; визия
„Да с умије и да се напије, ні іі: 146,
„Не ћеш ли га како преварити, чу: 1 245
„Не би ми се: момак потурчио, whi,
„Да те узме за вјерну љубовцу. . iн

То Хајкуна једва дочекала:
1 : Од ка” га је оком видијела;
Тешке су је муке попануле:

1 250 Преоноћ је на сну та гледала, кі" ай і Преодан је грозница ватала; } f 3.

Једанакак-на” ноге скочила, 1, 4 клі ? 2. На диван је кулу излазила, ін: . ...

Отворила два сандука жута, ..., г. 255
На се тури ођело од дике: - і іх 3
Све кадиву и жежено злато, П.

Прекрила ее - чохом пазарлијом, які
і - Што је златном жицом премрежена,
А у руку узима јабуку, т

U 260 и под руку боцу трусовине, 2 у коју су биља од планине, isi , il.

Па отиде на сараје доње,
30 Те одаје честе отвараше; - rr 444's. 21

Како која врата отворала, иң мір. Е. Г. 1 265
Све за собом тврдо затварапie,
Док Хајнуна“ дође до Шћепана; і 11

A Божју му помоћ називала, Ел.:.::::
{Скочи момак на ноге лагане, как.

Божју јој је помоћ приватио::42 * 2 1 270 1). „Бог ми с тобом, пашина Хајкуно!“.

Ал' Хајкуна њему бесједила: :::. :rt":
„Ој Шћепане, очи моје црне! ...

275

280

285

„Бјело ти је лице потавњело, Живот ти се веле испуцао „Узатвору паше баба мога; На ти боцу ову воде ладне, „Да с умијеш и да се напијеш.“ У руке је јунак довaтио, Mа јунак је и одвише мудар: њу уд'рио камену од зада ") А прикупи скуте од доламе, Да га вода не дотакне ладна. На њега се була расрднула, Ал се опет брже повратила, Па са њиме игру заметаше, Овако му била бесједила: „Потурчи се, црне очи моје! „Узми мене за вјерну љубовцу.“ Ал' јој вели Јакшићу Шћепане: 0 Хајкуно, за Бога једнога! „Нигда ти се потурчити не ћу, „Нит” ћу моју вјеру похулити, „Ни Христови закон изгубити; „Но сам радиј изгубити главу.“ На њега се була расрднула, Ал' се опет брже повратила и са њиме игру заметала, А Шћепану ријеч бесједила: „Ој Шћепане, обљуби ми лице. А тако јој Шћепан одговара: „Турска було, јад те задесно!

290

295

300

") „од зада“ значи од зида.

„Не може ми закон поднијети, : „Да каурин Турске буле љуби: Небо би се ведро растворило,

305 „А из неба паднуло камење, „Убило би и мене и тебе.“ На њега се була расрднула, Ал' се опет брже повратила, Па Шћепану ријеч бесједила:

310
„Ој Шћепане, очи моје црне!
„Не бих ти се млада покрстила
„Ни за какво благо од свијета

:1
„До за твоју на рамену главу:
„Ако ћеш ми дати вјеру тврду,

315
„Да ме хоћеш узет” за љубовцу,
„Ја се хоћу покрстит” за наго;
„Да пашино благо покупимо,
„Да бјежимо Стојну Бијограду.“
Кад то чуо Јакшићу Стјепане,

320 Од земље је на ноге скочио, Па јој пружи обадвије руке и даде јој Божју вјеру тврду, Да је хоће узет” за љубовцу; Па скочише на ноге лагане

325 и дванаест отворише врата, Изидоше пред бијелу кулу, Погледаше ка небу ведроме, у 1: 1 2 Ал' на небу мјесец одскочиоз !! (). Уњегоше паши у сараје, і у

330
У одаје, ђе је благо било,
Три товара блага покупили;
Уњегоше у коњске подруме,

(**