Машише се коњма на рамена, 15 Мало нашли у животу мајку, Па је пита Јакшић Димитрија „Бога тебе, стара наша мајко !А сма Тко попали наше бјеле дворе? 20 "Тко је тебе коњма прегазио 99 Тко одведе коње из арова? ,,Тко однесе благо из ризнице ? ,,Тко одведе сестрицу Јелицу?..) “ ? „Куд одоше, на коју ли страну?" Онда њима мајка одговара: «ия п./ „Два Јакшића, а два моја сина 11. „Врани коњи, а црни јунаци; 1,62 „Отидоше право, низ Дунаво. 20, 30 Кад то чуще два брата Јакшића, Прав одоше у земљу Арапску, Траже сестру три године дана, 75 А не могу ни да чују за њу; Кад настала година четврта, Онда вели Јакшић Димитрија : О Богдане, мој брате рођени! „Хајде, брате, да се растанемо: „Па ти иди право Бијограду, „Виђи, јели наша жива мајка; "Ја сам идем кроз 6 Арапску, Еда Бога, да ја сестру нађем!" 35 40 45 А кад дође на воду Ступницу, Њима Дмитар Божју помоћ виче, 259 99 Можемо ти воде заватити, "Али није здрава по јунаке; 66 „Већ кад воду Ступницу пријеђеш 99 99 „Око двора бакрена авлија, „Пред капијом сребрна ћуприја; „У њима је сестра Јакшићева, „За онијем агом Арап-агом, „Когођ путем кроз чаршију прође, „А за здравље двају браће своје."./ 50 55 60 65 70 75 А кад Дмитар дође у чаршију У двору га сестра познавала, 9. Низ образе сузе прољевала; Питала је Арапка заова: 66 .... „Што је тебе, снахо моја драга ?4. Она њојзи тихо говорила: „Не питај ме, моја заовице! „Ево јунак пјева кроз чаршију, Као да је од мог вилаета, „Мину мене жеља брата мога. “ А кад Дмитар на капију дође, Он подвикну из грла јуначкОГ: 10"Изађиде, Арапагинице, 99. 66 > 80 85 3. 90 „Изнеси ми да с напијем вина Умах га је сестра познавала, Па изиђе к њему на капију, Извади му тридесет дуката: 14 1 10. 95 -дуката,,, 100 „Па ти иди механџији Јову, о доро Е., „Па пиј, брате, вино до јације, 400. „Ође нема аге Арап-аге, „Арап-ага довече ће доћи, "Ја ћу њега љуто опојити, „А капије не ћу затворити ; „А кад буде велика јација $ 104105 110 115 „И зауче хоџе на џамијам, „Дођи брате, осјеци му главу." Оде Дмитар механџији Јову, • Па он пије вино до јације; А кад била велика јација, Заучише хоче на џамијам, Уста Дмитар на ноге лагане, Прав отиде Арапову двору, А кад јунак у авлију уђе, Па погледа горе уз чардаке, Ал' још сједи ага Арап-ага: Вина пије с двома Арапчади, Вино служи сестра Јакшићева, Њој говори ага Арап-ага: чалби и „Ој Српкињо, драга моја љубо!!! „Ево има три пуне године, почиства Како си се ти моја назвала, ст.... „Што во никог од твог рода нема? 125 40 „Јал не маре, јал' не чују за те, "11 Онда она њему бесједила : 99 I 66 120 О Бога ти, ага Арап-ага! esposin „Колико је небо од земљице; син с „Толико је и мој род од мене.". 130 19 А то. Дмитар и гледа и слуша, тя.. Узе мача у десницу руку,ун во .. А буздован у лијеву руку, juo »I!.. А помену Бога јединога, в s.rst odo.. Прав' изиђе горе уз чардаке, з-пад 135 Ману мачем и десницом руком, 1. Арап-аги одсијече главу, И посјече двоје Арапчади, 10. Онда му је сестра говорила : 66 1 140 145 Поврати му жалост за срамоту, Па узима сестрицу Јелицу, Па шњом бјежи на воду Ступницу; 150 Ал процвили Арапинче црно, 66 155 160 165 |