Page images
PDF
EPUB

98. Дијоба Јакшића. Мјесец кара звијезду даницу : „Те си била, звијездо данице? „Бе си била, ђе си дангубила? „Дангубила три бијела дана?“ Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила „Више б'јела града Бијограда, „Гледајући чуда великога, „Бе дијеле браћа очевину, „Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане 3). 10 „Лијепо се браћа погодише, „Очевину своју подјелише: „Дмитар узе земљу Каравлaшку, „Каравлaшку и Карабогданску, „И сав Банат до воде Дунава ;

15 „Богдан узе Сријем земљу равну, „Сријем земљу и равно Посавље, „И Србију до Ужица града: .. „Дмитар узе доњи крај од града „И Небојшу на Дунаву кулу;

20 „Богдан узе горњи крај од града „И Ружицу цркву насред града “). „0 мало се браћа завадише,

[ocr errors]

1) Једни и овдје пјевају Сшјепана мјесто Богдана. 6) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи;

него Турци држе у њој барут.

[ocr errors]

„Да око щта, веће ни око, шта :
„Око врана коња и сокола :
„Дмитар иште коња старјешинство,
„Врана коња и сива сокола,
„Богдан њему не да ни једнога.
„Кад у јутру јутро освануло,
„Дмитар узја вранца великога,
„И он узе сивога сокола,
„Пак полази у лов у планину,
„А дозива љубу Анђелију:
у „Анђелија, моја вјерна љубо!

„Отруј мени мог брата Богдана;
„Ако ли та отровати не ћеш,
„Не чекај ме у бијелу двору. .
„Кад то зачу љуба Анђелија,
„Она сједе брижна, невесела,
„Сама мисли, а сама говори:

„Што ће ова сиња кукавица! ...Да отрујем мојега ћевера, ..„Од Бога је велика триjота, „А од људи покор и срамота ; „Рећи ће ми мало и велико: „Видите ли оне несретнице, „Бе отрова својега ћевера: „Ако ли га отровати не ћу, „Не см'jем војна у двору чекати. “ . „Све мислила, на једно смислила : „Она оде у подруме доње, „Те узима чашу молитвену,

Саковану од сувога злата, „Што је она од оца донела,

а

[ocr errors]
[ocr errors]

„Пуну pујна наточила вина,
„Пак је носи својему ћеверу, . . .
„Љуби њега у скут и у руку,
И пред њим се до земљице клања:
„На част теби, мој мили ђевере!
„На част теби и чаша и вино,
„Поклони ми коња и сокола.“
„Богдану се на то ражалило,
„Поклони јој коња и сокола.

тар лови цијел дан по гори, ,
„И не може ништа уловити; :
„Намјера га пред вече нанесе
„На зелено у гори језеро,
„У језеру утва златокрила,
„Пусти Дмитар сивога сокола,
„Да увати утву златокрилу,
„Она му се не да ни гледати,
„Него шчепа сивога сокола
„Исломи му оно десно крило.
„Кад то виђе Јакшић Димитрије,
„Брже свлачи господско одјело,
„Пак заплива у тихо језеро,
„Те извади сивога сокола,
„Па он пита сивога сокола :

„Како ти је, мој сиви соколе, „Како ти је без крила твојега?"4 „Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега, „Као брату једном без другога. “ „Тад” се Дмитар бјеше осјетио, „Бе ће љуба брата отровати,

ро,

[ocr errors]

„Па он узја вранца великога, „Брже трчи граду Бијограду, „Не би а брата жива затекао; „Кад је био на Чекмек-һуприју, „Нагна вранца, да преко ње пређе, 90 . „Пропадоше ноге у ћуприју, „Сломи вранац обје ноге прве. „Кад се Дмитар виђе на невољи, „Скиде седло с вранца великога, „Пак заврже на буздован перни,

95 . „Брже дође граду Бијограду, „Како дође, он љубу дозива : у „Анђелија, моја вјерна љубо!

„Да ми ниси брата отровала?" „Анђелија њему одговара:

100 „Нијесам ти брата отровала, „Веће сам те с братом помирила. “““

99.

Оаеш дијоба Јакшића.

(из Црне горе).
Вино пију два брата Јакшића:
Јакшић Митар и Јакшић Шћепане;
Апошто се напојише вина,

Шћепану је Митар бесједио:
„Хајд", Шћепане, у лов да идемо;
„Јесам јуче био у планину,
„Ранио сам плавога јелена,
„Не ћемо л' га данас уфатити.“

Но му Шhепан ријеч бесједио: „Ја не могу ходит” планинама, 10 „Љуто ме је забољела глава.“ Митар скочи на ноге лагане, Па он узе хрте и загаре, Сам отиде у лов упланину. А Шћепану љуба бесједила :

15 „Чујеш ли ме, драги господару! „Одијели Митра брата свога, „Ал ће ти се замакнути љуба „0 конопцу у твоје дворове.“

Шћепан њојзи ријеч бесједио: „Мучи љубо, срећу изгубила! „С киме ћемо Митра одијелит", „Кад он нема ни сестре, ни мајке, „За љубу му ни помена није ?“ Кад навече нојца долазила,

25 Али Митар из планине дође,

њем у Шћепан ријеч говорио: „Ходи, Митре, да се дијелимо.“ Цикну Митар, како змија љута: „А с ким ћеш ме, брате, одијелит”?.. 30 Друга њему бити не могаше, Но се браћа стане дијелити, и најприје овце дијељаху: . Шћепан узе првојагњенице, Митру даје старе очупване; Па стадоше дијелити благо:

Шћепан узе гроше и дукате и на голо крупне талијере, Митру даје паре и динаре;

. И

на

[ocr errors]
« PreviousContinue »