Page images
PDF
EPUB

98.

Дијоба Јакшића.

Мјесец кара звијезду даницу:
„Бе си била, звијездо данице?
„Бе си била, ђе си дангубила?
„Дангубила три бијела дана?“
Даница се њему одговара:
„Ја сам била, ја сам дангубила
Више б'јела града Бијограда,
„Гледајући чуда великога,

99

„Бе дијеле браћа очевину,

99

5

„Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане **). 10 "Лијепо се браћа погодише,

[ocr errors]

„Очевину своју подјелише:
„Дмитар узе земљу Каравлашку,
„Каравлашку и Карабогданску,
И сав Банат до воде Дунава;
„Богдан узе Сријем земљу равну,
„Сријем земљу и равно Посавље.
„И Србију до Ужица града:
„Дмитар узе доњи крај од града
И Небојшу на Дунаву кулу;
„Богдан узе горњи крај од града
„И Ружицу цркву насред града ").
„О мало се браћа завадише,

[ocr errors]

7*) Једни и овдје пјевају Стјепана мјесто Богдана.

15

20

75) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи;

него Турци држе у њој барут.

„Да око шта, веће ни око, шта : , Око врана коња и сокола:

[ocr errors]

„Дмитар иште коња старјешинство,
„Врана коња и сива сокола,
„Богдан њему не да ни једнога.
„Кад у јутру јутро освануло,
„Дмитар узја вранца великога,
„И он узе сивога сокола,

[ocr errors]

Пак полази у лов у планину, „А дозива љубу Анђелију: ,,,, Анђелија, моја вјерна љубо!

99.99

6666

, Отруј мени мог брата Богдана; „„Ако ли га отровати не ћеш, ,,Не чекај ме у бијелу двору. " „Кад то зачу љуба Анђелија, „Она сједе брижна, невесела, „Сама мисли, а сама говори:

[ocr errors]

Што ће ова сиња кукавица ! .... Да отрујем мојега ђевера, .... Од Бога је велика гријота, „А од људи покор и срамота;

99 99

Рећи ће ми мало и велико: „„Видите ли оне несретнице, „„Бе отрова својега ђевера:

,,,Ако ли га отровати не ћу,

„„Не смјем војна у двору чекати.“ “ ,,Све мислила, на једно смислила:

[ocr errors]
[ocr errors]

Она оде у подруме доње,

Те узима чашу молитвену, „Саковану од сувога злата, Што је она од оца донела,

25

30

35

40

45

50

„Пуну рујна наточила вина,

„Пак је носи својему ђеверу,

„Љуби њега у скут и у руку,

55

„И пред њим се до земљице клања: „„На част теби, мој мили ђевере!

9999

99

6666

На част теби и чаша и вино, „„Поклони ми коња и сокола. „Богдану се на то ражалило, , Поклони јој коња и сокола. „Дмитар лови цијел дан по гори, И не може ништа уловити ; „Намјера га пред вече нанесе „На зелено у гори језеро, „У језеру утва златокрила, „Пусти Дмитар сивога сокола, „Да увати утву златокрилу, „Она му се не да ни гледати, „Него шчепа сивога сокола „И сломи му оно десно крило. „Кад то виђе Јакшић Димитрије, „Брже свлачи господско од'јело, ,,Пак заплива у тихо језеро, „Те извади сивога сокола, „Па он пита сивога сокола :

99

,,,,Како ти је, мој сиви соколе,

„„Како ти је без крила твојега?““
„Соко њему писком одговара:
,,,Мени јесте без крила мојега,
,,,,Као брату једном без другога.
„Тад се Дмитар бјеше осјетио,
Бе ће љуба брата отровати,

6666

60

65

70

75

80

85

„Па он узја вранца великога,
„Брже трчи граду Бијограду,
„Не бил брата жива затекао;
„Кад је био на Чекмек-ћуприју,
Нагна вранца, да преко ње пређе,
„Пропадоше ноге у ћуприју,

[ocr errors]

99

Сломи вранац обје ноге прве. „Кад се Дмитар виђе на невољи, „Скиде седло с вранца великога, ,,Пак заврже на буздован перни, „Брже дође граду Бијограду, Како дође, он љубу дозива: ,,,,Анђелија, моја вјерна љубо! „„Да ми ниси брата отровала ?“. „Анђелија њему одговара: ,,Нијесам ти брата отровала,

[ocr errors]

99 99

Веће сам те с братом помирила.

99.

Оиеш дијоба Јакшића.

(из Црне горе).

6666

Вино пију два брата Јакшића :
Јакшић Митар и Јакшић Шћепане;
А пошто се напојише вина,
Шћепану је Митар бесједио:
„Хајд', Шћепане, у лов да идемо;
„Јесам јуче био у планину,
„Ранио сам плавога јелена,
Нећемолга данас уфатити.

[ocr errors]

66

90

95

100

5

66

Но му Шћепан ријеч бесједио:
„Ја не могу ходит планинама,
„Љуто ме је забољела глава.“
Митар скочи на ноге лагане,
Па он узе хрте и загаре,
Сам отиде у лов у планину.
А Шћепану љуба бесједила :
„Чујеш ли ме, драги господару !
„Одијели Митра брата свога,
"Ал' ће ти се замакнути љуба
„О конопцу у твоје дворове.
Шћепан њојзи ријеч бесједио:
„Мучи љубо, срећу изгубила!
„С киме ћемо Митра одијелит,
„Кад он нема ни сестре, ни мајке,
„За љубу му ни помена није ?"
Кад навече нојца долазила,
Али Митар из планине дође,
Њему Шћепан ријеч говорио:
„Ходи, Митре, да се дијелимо. “
Цикну Митар, како змија љута:

10

15

20

25

„А с ким ћеш ме, брате, одијелит?" 30
Друга њему бити не могаше,
Но се браћа сташе дијелити,
И најприје овце дијељаху:
Шћепан узе првојагњенице,
Митру даје старе очупане;
Па стадоше дијелити благо:
Шћепан узе гроше и дукате
И на голо крупне талијере,
Митру даје паре и динаре;

35

« PreviousContinue »