Ту је Митар ријеч говорио: (6 А Шћепан је, Бог зна, опразнио, Нажени му срне и јелене, „Не ће ли га јелен разбучити, „Да ти буде пред љуђма исправа, „Па његове ти дојави овце, 40 45 50 55 60 65 70 66 "Не бисмо л' се од рђе отели. 75 80 85 Шћепан му се на пут учинио, 90 Паде Шћепан насред друма пута; 95 100 А све рони сузе од образах, Па јој даде тојагу у руке, 100. Јакшићи Кушају љубе.?") Пију вино два Јакшића млада: 105 110 115 5 75) Ова је пјесма штампана у Саширу Рељковића, али сам је ја слушао и у народу нашему, особито од једнога момчета из Ужичке нахије, од кога сам је овако пре „Док ми, брате, скупа пребивасмо И гости нас често походише, „Походише Сримјемски кнезови, „И сам главом Српски цар Стјепане; „А како се, брате, растадосмо, 49 99 , И љубе нам двори управљају, Тако наши двори потавњеше, „И гости нас, брате, оставише, 99 „Не походе Сријемски кнезови, 99 „Нит сам главом Српски цар Стјепане; „Та с кога је? да од Бога нађе !" Јакшић Митар брату бесједио: „Јакшић Богдан, мој мио брајане! „То је, брате, с твоје вјерне љубе, „С Вукосаве, да од Бога нађе!“ То Богдану врло мучно било, Пак је Митру тихо бесједио: „Јакшић Митре, мој мио брајане! „Ходи, брате, да кушамо љубе, „Да видимо, ил' је с моје љубе, „Ил' је моје, ил' је, брате, с твоје." Што рекоше, то и учинише: Отидоше Богданову двору; Богдан оде к љуби у тимаре, Митар оста двору на пенџеру, Да он слуша, што ће бесједити. Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерна љубо! „Ја бих теби нешто бесједио, 66 10 15 20 25 30 35 } „Али не знам, јели твоја воља!" 99 А ни сад ти покварити не ћу.“ Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерна љубо! ,,Краљ Будимски свога жени сина, „Брата Митра зове у сватове, „Митар иште коња и оружје, "А и наше Турско одијело, 99 И он иште седло оковано; Хоћу л дати, моја душо драга?" Љуба њему тихо одговара: „Подај, душо, Јакшићу Богдане! „Подај брату коња и оружје, 99 „И подај му Турско одијело, "Још к отому седло оковано; 99 99 Ја ћу дати твоју абајлију, Што сам теби код бабајка везла, Пак ти нисам за њу казивала, „Јер је нисам била испунила, А сад сам је испунила златом ; „И даћу му ђердан испод врата, „Један ђердан од жутих дуката, „А други је од б'јелог бисера, „Плести ћу ") му коњу усред гриве, „Нека диче краљеве сватове. “ 66 40 45 77) Мјесто илести ћу у говору би се казало плешку. 50 55 60 65 |