Page images
PDF

Митар слуша двору на пенџеру,
Што говори госпођа снашица,
Од милина сузе прољевао,
Пак одоше до његова двора,
Богдан слуша двору на пенџеру,
Што ће Митар с љубом бесједити,
Митар иде двору у тимаре,
Пак бесједи својој вјерној љуби:
„О Милице драга госпођице!
„Ја бих теби нешто бесједио,
„Али не знам, јели твоја воља!“
Љуба њему тихо одговара:
„Говор, душо, штогод ти је драго.“
Јакшић Митар љуби бесједио:
„О Милице, вјерна љубо моја!
„Краљ Будимски свога жени сина,
„Пак Богдана зове у сватове,
„Богдан иште коња и оружје,
„А и наше Турско одијело,
„И он иште седло оковано;
„Хоћу л' дати, моја душо драга?“
Ал' бесједи Милица госпођа:
„Кам“ му коњи? поклали их вуци!
„Кам” оружје? однели га Турци!
„Кам“ одјело? остало му пусто!“
Кад је Митар рјечи разумијо,
Увати је за грло бијело,
Како ју је лако уватио,
Обје очи на двор искочише;
Ал” прискочи Јакшићу Богдане,
Те он Митра за руку увати:

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Што ћеш, Митре? да од Бога нађеш!
„Ти погледај твоје соколиће: -
„Ти ћеш себи бољу наћи љубу,
„Али њима никад не ћеш мајке; 100
„Не крвави твоју десну руку; -
„А ми смо се већ растали, брате!“

- 101. Женидба Јова Будим лије.

Кад се жени Будимлија Јова,
У Јаноку испроси девојку,
Племениту Јаночкињу Јану,
Пак се Јова млого поарчио,
Баш на перо три товара блага; 5
Ал” јунаку уда срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео,
Препроси је од Ердеља бане,
Пак се бане више поарчио, 10
Баш на перо пет товара блага;
Ал' и бану уда срећа била:
У који је данак испросио,
У онај се данак разболео,
Пак болују оба младожење. 15
Бога моли Јаночкиња Јана:
„Дигни, Боже, Будимлију Јову!
„А умори од Ердеља бана!“
Бог не слуша госпође девојке,
Већ он чини, што је њему драго: 20
Диже бана, не диже Јована.
Скупи бане господу сватове,
Те Јаноку оде по девојку.
Здраво бане дође до девојке,
И здраво се натраг повратио,
Кад су били прам бела „Будима,
Стала Јана, те гледа Будима,
Будим гледи, грозне сузе рони:
„О Будиме, велика жалости!
„Нисам рекла мимо тебе проћи,
„Већ сам рекла да у тебе дођем,
„Да ја шетам по тебе, Будиме,
„А да љубим Будимлију Јову.“
Ал' то нико не чу од сватова,
До сам главом од Ердеља бане,
Па девојци тијо проговара:
„Ајде, душо, не жали Будима,
„Још је лепши Ердељ од Будима,
„А краснији од Јована бане.“
Оде бане, одведе девојку,
По том прође три године дана,
Придиже се Будимлија Јова,
Пак се Јова куне међ трговци:
„Браћо моја, Будимски трговци!
„Ја се, браћо, већ женити не ћу,
„Кад је моја одведена Јана.“
Пак садеља танку шајку лађу,
Коју возе тридесет весала;
Накупова сваке трговине,

Понајвише сјајни огледала;

Узе с собом тридесет момака,

[merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Отиште се низ воду Дунаво,
Оде право под Ердеља града.
У суботу стиже под Ердеља,
У суботу, у очи недеље; 55
Кад у јутру освану недеља,
Рано ране седам девојака,
Да заите воде на Моришу;
Узе Јова седам огледала,
Те дарива седам девојака: 60
„Богом сестре, водоноше младе!
„Богом сестре, гласте ме по граду!“
Њи је седам, а седам сокака,
Оде свака својијем сокаком,
Покликоше танко гласовито: 65
„О девојке саде испрошене!
„И невесте скоро доведене!
„Од како је Ердељ постануо,
„Није така трговина дошла,
„Ни видесмо лепшега трговца - 70
„Што данаске у свету недељу.“
А то слуша Јаночкиња Јана
Испред двора с висока чардака,
Десном руком загрлила бана:
„Ао бане, земљи господару! 75
„Живо ми је чедо под појасом;
„Или буде мушко, ил' девојка,
„Тебе ваља частити господу,
„А менека даром даривати,
„Мало ми је господскога дара, 80
„А у мене бела платна нема!“
Бан је љуби по господском лицу:

„Можеш, Јано, госпођо разумна,
„Прекупити и сву трговину,
„Ал' не можеш боља господара.
Уста Јана рада и весела,
Све је руо венчано обукла,

[ocr errors]

И насула џепове дуката,

у

Узе с собом тридест девојака,
Свакој даде по тридест дуката,
Те јој држе скуте и рукаве,
Скуте држе да се не опраше,
А рукаве да с не круни злато;
Оде Јана на воду Мориша.
Далеко је угледао Јова,
Мало ближе пред њу ишетао;
Госпођа му вишњег Бога назва:
„Божја т” помоћ, Будимски трговче!“

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

„Да Бог добро, госпођо Ердељска!“ —

„Дај, трговче, изнеси ми платна.“ .
А беседи Будимлија Јова:
„Госпо драга од Ердеља града!
„Не могу ти износити платно,
„Јер је ваша земља песковита,
„Ветар дува, посипа пијеском,
„Те ми бело посипљује платно;
„Већ, госпођо, ушетај у лађу,
„Бирај платна, каквога ти драго.“
Онда Јана ушета у шајку
И са шњоме тридест девојака,
Па говори Јаночкиња Јана:
„Тако т" Бога, Будимски трговче!

- „Јеси ли баш местом на Будима?

[ocr errors][merged small][merged small]
« PreviousContinue »